Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Школа им је дошла до гуше, тамо им деца уче да пуше! И кино их све више квари јер приказује љубавне ствари. А како их препустит’ улици, гдје је одгој дјеце на нулици?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пазећи на ритам, стаде размишљати о значењу покретâ; учини му се да та проста али отржита и ратничка игра приказује титрање јаке грабљиве птице с нејачом.
Нежењену и неудату, а младу, чисту, прије него што ће утонути у несвијест покоја, привиђају се дражи љубави, приказује се свијет и природа као савршенство добра; тужну и брижну заоштрава се страдање, отежава се бреме живота, види му се
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Од тога се начела одступа кад се одвећ рачуна са образовном надградњом одраслог читаоца, кад се приказује сложеност — често безизгледна и узалудна — великог света: у философским расправама, у есејистици, у херметичком
- Што се не би купали , Вода није скупа! ИВ Различите дечје карактерне одлике песник приказује у добро ухваћеним тренуцима, у одговарајућим ситуацијама.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
свога родног места, процес слабљења некада јаке српске расе и падања некада живог грађанског сталежа, да као контрасте приказује старе и јаке нараштаје и младе и клонуле, сву трагедију »славне и падајуће Сентандрије«.
Он искрено воли село и сељаке и приказује их топлије и лепше но ико. Али он више воли сељаке но село, више људе но природу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Она ми приказује јутро иако није прошло ни вече улази земља као јато лађа у луку без гнева народ једе само лаку храну и пије ракију
Црњански, Милош - Лирика Итаке
је, поред античке историје, често говорио и о античним песницима, и једном је поменуо да је Еврипид први који љубав приказује као страст да је, дакле, он, Еврипид, први који у античку, грчку, трагедију, уноси мотив чулне, сексуалне, љубави.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Са друге стране плодишта је огромно Саргаско море, које се из аероплана приказује као мрко-жута ливада на неизмерној зеленкасто-сивој површини океана.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 ЧАУШ ПРИКАЗУЈЕ А) ПРИЛОГЕ (ЧАСТИ) 1 Помози бог, куме и ти стари свате, и сва браћо звана и одабрана, војводару зулумћару, домаћине
Ево, погледајте само ове кљове (зубе)! (Ово говорећи, чауш приказује тако зване сватовске части: колаче, погаче, заоблице, колачиће, биели смок, вино, ракију итд.).
волсви же со звјездоју путешествујут: нас бо ради родисја отроча младо, превјечни бог“; а за то време у вертепу се ово приказује: Анђео се јавља пастирима и они се клањају.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— вели Бобан. — Брате, кâ да су сви повиленили — приповида Шкељо. — Ма шта то може бити? — Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! — рече Дундак.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Махом „романсирана хисторија”, биографије знаменитих људи, у којима нам се и најбаналнији грађански животопис приказује по нечему изузетан, узбудљив, од колијевке судбински обиљежен.
А театар, посматран са становишта умјетности-лиричности, приказује нам се као њена чиста негација. Све што је лиричност — не лиризирање него лиричност — ту се апсолутно губи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
бих онда једно име из књижевне теорије – Шкловског, чије је запажање о томе да се у књижевности оно што се обично приказује као необично, као чудно (да се аутоматизовано опажање и понашање дезаутоматизују), представљало утемељење целе једне
Занимљиво је да Борисав Станковић у Нечистој крви тачно у горе назначеним тренуцима приказује како се Софка распамећује, замире, па јој чак и мртав задах долази из утробе при прошењу, приликом ритуалног бањања у
кад је издвојио и описао поступак којим се у књижевности укида аутоматизација: ствар се чудно именује и чудно приказује да би јој се обновила перцепција, и то је поступак очуђавања36.
Разуме се да „бескрајна дубина плавила“, будући да нам је песник приказује као да је испод а не изнад нас, постаје двосмислена: слика небеске дубине прелази, претапа се у слику морске дубине.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Оно у извесном смислу само себе приказује. Једнако аткивним чулима оно - као ниједно друго женско тело у ранијем српском роману - саздаје сопствену слику,
За иронично сенчење описа ванредно је употребљен просторни моменат. Тодора се, наиме, приказује са осетне удаљености ако рачунамо - а морамо тако рачунати - од Софке, која се у том часу налази уза саму дворишну
Кад се у роману неки лик чешће приказује на једном истом или сличном месту, или у једном истом или сличном положају, као што је то случај са Софком, и када се
Заправо је један од положаја у коме главну јунакињу најдуже налазимо, у коме је Станковић са највише боја и динамике приказује и који, најзад, читаоцу више од других остаје у сећању кад склопи књигу, отприлике овакав: она налакћена стоји на
и улицом одлази у ханове, да разговара с Арнаутином, и у Дућанџик, да узме тканине за ускршње хаљине; други пут се приказује предвечерња врева на улици, на пазарни дан; трећи пут, опет, видимо Магду како с корпом на глави нестрпљиво чека
Нечистој крви, у ВИ глави, описује изглед гостинске собе у благо и свечано ускршње јутро, Борисав Станковић тачно тако приказује просторне односе: „Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга
При чему се прво приказује као обично, а ово друго - на фону онога првог - као чудновато. Вредновање је, разуме се, у корист првога а на штету
Занимљиво је да се она по правилу служи маскираним поступцима. На пример, што хотимично чини, то унуку приказује као да је нехотично и случајно; своју радозналост пред њим заодева у незаинтересованост; једно га пита, а хтела би да
- кад сами доносе судбоносне одлуке или када то други место њих чине - не уводи толико у њихову свест колико нам приказује реакцију њиховога тела и њихових чула.
Пре свега, цела њена прошлост почев од раног детињства - што и јесте основни предмет романа - не приказује се онако како би је могао видети неки мање-више неутрални сведок, него онако како је кроз своје сећање пропушта она
Стога у Дневнику о Чарнојевићу није случајно изабран поступак удвајања управо приповедачевог лика, дакле онога ко нам приказује све што је у роману приказано. Тиме нам је уједно, стављен и кључ у руке помоћу ког ваља откључати роман.
377 На подлози ове најеротскије сцене, какву не налазимо ниједном код Дафине, сасвим се јасно открива да се тело приказује као опредмећено, и као маска, у оној мери у којој се његова чула гасе, отупљују.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
" Усмена традиција о покосовском периоду приказује све дубље продирање Турака у унутрашњост земље као историјску неизбежност којој се српски деспоти и војводе опиру свом
При томе се тело главне јунакиње Софке приказује у покрету, с непрестаним променама и с обиљем сензација за које ранија проза није знала.
Други, 1951. објављен роман - Далеко је сунце Добрице Ћосића (1921) - писан је смелије. Први пут се међу партизанима приказује извесно унутарње колебање и недоумице, што је деловало као прво изненађење и писцу донело изузетан успех.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Исто онако како то приказује она визионарска слика Грекова која претставља сцену погреба грофа Оргаса, а над овом, на облацима, Исуса, Марију,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Одлична књижица. — Нашла је књига пут и у Лику. Фрау Роза је показивала Бранку личке новине: Лика топло приказује дело, и назива Павла својим сином.
две огромне коштане плетеће игле у косу, скрстила руке на вуници бледоружичасте боје, и слуша како неко стручно приказује Павлов будући тенис.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Комнен је јунак необичних размера, неустрашив, непобедив. Вук Анђелић је — како га песма приказује — „мрка брка, а крвава ока; куд погледа оком расијече — као муња из мутна облака“.
Хомер, на пример, слика (у Илијади) Парисову опрему приказујући његово опремање. На исти начин наш народни песник приказује Грујичино одело и оружје (у песми Новак и Радивоје продају Грујицу): Уранила Џафербеговица, те износи дивно
и епске поезије посебно — започето почетком XИX века, у епохи романтизма — узимало је различите правце, које Соколов приказује на следећи начин. У првој половини XИX века владала је такозвана митолошка школа.
У рускословенској књижевности налази се и прича о премудром Акиру. Маретић овако приказује садржину те приче и њену везу са нашом песмом о Марку и Муси: „На двору асирскога цара Синагрипа живи мудри Акир,
као некакав револуционар у односу према цару, али што све уставља себи и што од њега пишти „љута сиротиња“, — то га приказује као разузданог феудалца, као кесеџију, разбојника.