Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Да вјеру дадем ријечима твојим? Пшеницу желим душу да сладим, само се торбе и зуба бојим. Искрено реци, прикане мој, мислиш ли мене у лонац свој ?
од вашег Тоше, доброга мачка, вечно кријете јело: сланину, рибу, и сир, дабоме, и разне ствари подобно томе. Прикане драги, доста је шале, најзад је рачун сведен, пошто си мачка мучио глађу, ти ћеш бити поједен.
Живела апотека! Каква је само шарена леја Јоцина фармакопеја! Прикане, молим те, иди, то се тек у сну види! Гле, све по реду и распореду: од слепог миша крило, змијске кошуље мало,
Скочисмо брзо, помоћ се тражи, страх нам поједе век: „Прикане Јоцо, брзо нам кажи, какав ти треба лек? Да се на бољку изврши атак да л миш помаже слеп, од мечке сало, од жабе
Зашто ме мори у јесен туга? КРАВА: Шаљу нам јесен добри богови, куд око бациш — сена стогови. Прикане драги, мајка ти здрава, је ли ти жао што ниси крава, под овим сунцем најлепша справа?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ето такав сам, бесан, сагоревам, не могу даље да гледам шта се ради на наше очи. Живиш ли ти у Београду, прикане? Имаш ли очи? Руку немаш, знам. И не кајеш се што си је дао. А ја бих се кајао, видиш.