Употреба речи приклањаху у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

Амин.“ Самодржац и сви благородни чувши ову страшну поуку, са сузама приклањаху вратове своје, тако да су од многог умиљења заборавили и хлеб да једу, јер се већ беше и дан преклонио.

И сви приклањаху главу под руку светога, хотећи се од њега благословити, а ка његовој власеној мантији прилагаху очи своје и лице, и

Ћипико, Иво - Пауци

Свако се стискао у се. И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат', кад више ништа нимамо!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности