Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Они смо што су све измислили и остали сами, жено од светог мермера бела утехо којој се приклањају. На звучним обалама где древно завршава море каменим срцем слутиш: ваздух је велико чудо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И то у времену када сентименталност и сви писани међународни прописи приклањају главу пред грубом силом... Сироти пешаци. Трпели су паклене муке.