Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
! Аж-дру-ба-лееее...! Што си то опет учинио, морија те однијела!... Повирио бих кроз приклопљене жалузије, али Аждрубалу већ ни трага: предосјећајући батине, некуд је клиснуо и скрио се.
Калпурнија је сједила на клупици под шипковим стабалцем, забачене главе, с танким кажипрстом између страница књиге приклопљене у крилу, и упијала склопљених очију ту врућу звоњаву својим танким носницама.