Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А зар сам ја опет био бољи кад сам био његови’ година?! Тане му госино! Та да нисам и ја прико јего брез фењера тер’о кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег
— Једна честита душа; та да је, што кажу, прико новина тражио — па не би такву потрефио, тако је то блâго једно од жене!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Постали су и »перту« и један другог називаху »приком«. Јова је често нудио одаџију дуваном. »Прико, рекао би му Јова, ’оћемо л’ да задиманимо по једну?
А слободно, чикам свакога совјетника ако његова печеница буде оваква! Погле, прико! А? Пљушти ти вода на уста к’о бандисту на расечен лимун. Хехе!! Уживај, прико. Дакле, гилта?
Погле, прико! А? Пљушти ти вода на уста к’о бандисту на расечен лимун. Хехе!! Уживај, прико. Дакле, гилта? Па, прико, нећу ти бога назовем ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш. — Добро, стоји!
Погле, прико! А? Пљушти ти вода на уста к’о бандисту на расечен лимун. Хехе!! Уживај, прико. Дакле, гилта? Па, прико, нећу ти бога назовем ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш. — Добро, стоји! — рече Павле и рукова се с Јовом.
Полаженик седе и стаде правити цигару. — ’Ама, остав’ се тога, прико. Сад ће ручак, тек што није! Ама, прико, што ће бити уживанције и крканције! Што ћемо да се провеселимо, за причу!
Полаженик седе и стаде правити цигару. — ’Ама, остав’ се тога, прико. Сад ће ручак, тек што није! Ама, прико, што ће бити уживанције и крканције! Што ћемо да се провеселимо, за причу!
— Стој! — викну Јова. — Не тако, него овако! Седи ти, прико, овде; ти, Кајо, ту, а ја ћу овде. Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!
— Ама ти баш палиш, прико? — Нема ту, него где погледам, ту погодим! — вели Јова пунећи пиштољ. Затим га остави високо да га жена не би
— Стари сам ти ја ешкија, прико! Кад сам служио у војсци, онда беху још »јегери« са зеленим испушкама. А, прико, да си ме нешто онда видео!
— Стари сам ти ја ешкија, прико! Кад сам служио у војсци, онда беху још »јегери« са зеленим испушкама. А, прико, да си ме нешто онда видео!
Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства, јер, ено већ се љути! А тек кад прођем, чујем из авлије како неко
— Војник, ја, јакако! А старе пензионерке само притискују зулуфе кад прођем, а ја ка’ из кутије. Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија... Мог’о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 128. Дјевојка је туђина братила: “О туђине, Богом побратиме, Приведи ме прико црне горе Без говора, без насмјејања.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга. — С добријем другом прико свијета, а са злијем ни на пир. — Боље је имати рђаву годину него рђава сусједа. — Тежи је рђав друг него дуг пут.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ „Фра-Мартин (1545, † 1565, ††1630). Жупникова је у... Бижа је од Турака прико воде два пута... Бија је рањен из пушке од ришћанах...
је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“ „Фра-Вићенцо (1774, † 1793, †† 1835).
Овако је рекâ: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.
Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму. добри Балеган липо ме свитова шта ћу
Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека. А мени, брате мој, привише се ноге кâ два конца.
— Је ли ово сметени Букар? Је ли човик, или пас? — Брзи су Буковичани, оца им њиова! — вели Бобан — али је ово јопет прико мире! Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.
Ја сам само тија рећи да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити без руке помоћи из куће!
— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару. Даклен, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, ћа да оде у вас трк у град? Алате, момци, јер дајем три талира јабуке! — рећи ће нови привремени старјешина.
— Како то? Зар се може диванити миса у поараној цркви? — Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти — рече
— А шта чини? — пита говедар. — Рувијан, јето шта! Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки: „Тијо, лако, кметице, Тијо, лако, Јелице, Срдарева душице, Наша једра кметице...
Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, кâ да ће се исповидати у менека. Шта је то, питам вас ја? Јесу ли то шкале прико зида обноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је... — Шта то говориш Грго? — прекиде га Бујас у чуду.
Шта је то, питам вас ја? Јесу ли то шкале прико зида обноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је... — Шта то говориш Грго? — прекиде га Бујас у чуду.
Ћипико, Иво - Пауци
И ноћас оцу било је рђаво. Бог да нас обрани! Ча би без ћаће? —Колико му је година? —Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. —Није ни пуно. —И је, данас је кратак вик... Бије нас сваки бич.
— предусретну је. — Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. — Далеко... —Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? .
Ча ће влада дат', исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле? Хм, лако је говорит'! — Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и
Он ће се повратити из Америке, помирићете се. — Да ми га је видити! Зашто ме није собом повео! Била би с њиме ишла прико свита... — Мислио сам да си га заборавила... — Никада! А ча сте збиља мислили?
Нимам него себе хранити... — Одавна овако живите? — Одавна?! — понови старац. Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... — И уви јек тако? — опази Иво. — Увик... и нигда ми ни било од никога потриба.
— Нимам сада вримена! Збогом! . Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. * Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. — Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
привиђати се Призрен — град у Метохији, некад престоница цара Душана Пријепоље — варош у Херцеговини, на реци Лиму прико — преко Прилике — село у западној Србији Прилип — Прилеп, варошица у Македонији приминути — умрети примити се —
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
знајеш, има тесни сокаци, буџаци, ћутеци, — а т’мнина је — па може ласно без фењер да се соплетеш прико ники диреци што су прокај зид, та да се строшиш!...