Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станку писнуше оба ува... Око му се запали пламеном... Он погледа прво кмета, па онда остале. И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. — Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро. И хитро као јелен отрча у кућу...
Мухамеда ти турског!... Турчин цикну и скочи... У тај пар створи се Станко пред њим. Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: — Стој, Турчине!...
Теодосије - ЖИТИЈА
Клањамо се светоме дрвету, часном крсту, и овај целивамо, јер се на нему прикова гвозденим клиновима Христос, живот свију.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Премјери читаву дружину неким сасвим новим погледом, избистреним и будним, прикова очи за напуштену слику, запрепашћено жмирну, па брже-боље скочи, скиде капу и скрушено пољуби дједа у руку.
Чује се јасније и звекет гвожђа и псовке. — Ех, гдје ме она банда из куће прикова уз овај зид, па ни мрднути не могу! — отпухну Јоваш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Возари без команде појахаше, готови да појуре. Али их ледени израз лица нашег командира прикова за место. Коњи, обузети општим покретом, узнемирили се и нестрпљиво трупкају ногама...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У врбак ће да се склони док војска не оде. Зар због странке да изгубим главу? Сети се Симке и прикова се уз плот. Аћим није дао да се зграда запали. Фала му. „Људи, морате сада кући.
Ћипико, Иво - Приповетке
побољева, — дан ради, два настајна губи и, онако болешљив, лута по граду, док га најпосле болест не савлада и посвема прикова на кревет. Илија гине с дана у дан.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О милости за оно што сам био у сну. То паклена ми љубав у недоумици. Ноћ слепих шиљкова ме прикова за тло. Под земљом мрачни предели се мешају. Померају се мора ужаси се премештају са једног места на друго место зло.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-рру! Претрнух: да нисам рањен. Хтео бих да се ослоним на ногу, али ме снажан замах ваздуха прикова за земљу. Гр-ру! Гр-р-р-ру! Гр-р-р-ру! Прсти су ми заривени у земљу, као да бих хтео да се слепим са њом.
Беле високе каличне бугарских војника блештале су на сунцу. Овај призор прикова моју пажњу и ја узех дурбин да их боље осмотрим. Наши пешаци их одмах опазише и засуше брзом паљбом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пусти копље Милош Војиновић, те прикова бијело Латинче, прикова га за леђанска врата, пак му русу одсијече главу, кулашу је баци у зобницу; па увати његова
Пусти копље Милош Војиновић, те прикова бијело Латинче, прикова га за леђанска врата, пак му русу одсијече главу, кулашу је баци у зобницу; па увати његова дората, одведе га цару
Таман Арап на врата солунска, а стиже га болани Дојчине, па потеже копље убојито, прикова га Солуну за врата; па повади сабљу аламанку, те Арапу одсијече главу, па на сабљи главу дохитио, Арапове очи