Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тад одврати своје лице бело, Ману руком да с' уклоним отле, Ал' се мени све умље занело И ја оста ко прикован о тле. Јоште једном окрете се часом: „Све је прошло, прошло за свакаде!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПРОМЕТЕЈ На камену високом прикован, у окову се поноси титан, поругљивим се баца погледом на Олимпос, на душмана му дом.
човек бежи неда'нимице у гудуре, у мрачне станице; ал' не дршће Прометеј, не дршће титан на камену, на станцу прикован, већ оковима бије о стење, о стењу пршти сужно прстење, а из грла се ори грдан смеј, та доста грдан да га чује Зеј!
бурним валом гњева студена запљускује титану колена; — ал' не дршће Прометеј, не дршће титан, на камену, на станцу прикован! Из грла му се опет ори смеј, и опет дршће силни боже Зеј!
У титанину море мисли ври, узаврели му осећаји сви, ал' везан је Прометеј, везан је титан, на камену, на станцу прикован, те не мож' сила мисли врелије стеновито да чело прелије, да разаспе по земљи благослов, а у небо да дигне потоп
Ал' зна то јунак, знаде то титан, зато се смеје сужан, прикован, та зато поруга, та зато смеј, и зато грми од љутине Зеј!
Скамен'ло се царско веће, свећеником крви нема, прикован је женик млади, бледа лица, збора нема. А невеста нема гласа да јој вриском одолева, сакрила се за ступ
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад се могло јасно разликовати жута као лимун кожа и многе бразде, испрекрштане тамо и амо по њој. Марко сеђаше као прикован с погледом на под, а Станко весело обрте лице сунцу. — Сиромах ћир-Никола, не дочека црквену славу! ...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Тако је тако, нека прича даље ђетић!“ рекоше браственици. „А што ћу даље причати? Немам шта! Остадох тунак као прикован. Видјех да је истина што људи кажу да крв притеже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он зину и стајаше ту као прикован. Но то трајаше само неколико магновења. Јер, иако је његова мисаона машина била искључена из погона, то не беше случај
Ту застаде као прикован. Пред њим стајаше, на свом високом постаменту, огромна бакарна статуа богиње Атене Промахос; десно од ње видео се
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Савест не уме да пева, јер се боји Осетљиве празнине. Крадљивци визија, Орлови, изнутра кљују ме. Ја стојим Прикован за стену која не постоји. Звездама смо потписали превару Невидљиве ноћи, тим црње.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Караџић, 3, 1901, 213). У селу Чичкови, срезу ариљском, био је пре две године један вампир такође глоговим коцем прикован за гроб (в. »Време« од 31. XИИ 1933). Упор.
Ћипико, Иво - Пауци
—Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. —Остани, разговараћемо! — и стоји к'о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом.
— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. Она се обрне: — Збогом! — изусти он. И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој. Па полако изиђе на пут.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1892. (ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ СРПСКИ) Заробљен Прометеј српски трајаше суморне дане Прикован за хладну стену. Ал' страшни куцну час: Из мрачних долина српских са струна гусала јасних Зазвони силан глас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
зеленкасто светлуцавих искрица, треперавих и дрхтавих да изгледа као да се покреће и онај тајанствени свет мора прикован за хридине и потопљене стене. — Ала, мајко моја! — вели задивљен Груја. Са нама стоје и неки пешаци.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
класју Гдје друго сунце се јави: У ноћи очију твојих Ти си ми носила дан; На сусрет хтједох ти поћи, Но бијах кô прикован... И би ми кô да ме покри С бехаром широка грана: Нада мном ти си била Сва топла и насмијана...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
повикаше и Луња и Јованче па на силу преврнуше Стрица на леђа, иако се он, крадом и ћутке, трудио да остане потрбушке прикован за земљу. — Ево га мрда носом! И гледа, гледа! — весело викну Луња.