Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринко стаде трљати очи. Та, је ли могућно да га очи варају?... И опет стаде гледати. Прикрадао се све ближе и ближе... Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!... Али не виде никога!...