Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У тренутку се вратио. У руци је носио запет пиштољ... Јурио је правце колу... — Лакше!... прикрадај се!... Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...
Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. — Нико да ми се није макнуо!... Маринко!... Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... — Ама... — поче Маринко. — Иди!... Знаш ли шта говориш ти?...