Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад га је видела, она је сва претрнула. — Шта ли ће ту?... Он нешто зна... После се тога прикрила и гледаше из прикрајка шта ли ће старац да почне... Али он је само ћутао, не мичући се.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и не осквернио; а ти, кћи моја, што би с чесностију живота твојега и с красотом нарава твојих недостатак красноличија прикрила и надокнадила. Ви сте обоје лепи ако будете благонаравни и добри”.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Под маском на лицу отишла је да стане на мост који дели град од предграђа. Била је прикрила своје велике сјајне плаве косе које блистају као празнични краљевски огртач и по којима би је познао цео град.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да би се прикрила срамота. Диже се зато, гегајући се, и сиђе у капију. Његова жена била је већ у колима. Седела је на високом сицу од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Он нема, једном речи, никаквог смисла за оно што је лепо“, додаде трећа од дворских дама, успијајући устима, да би прикрила своје ружне зубе. Она већ беше зашла у године, па је зато своју проседелу косу обојадисала риђом бојом.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Одлазе.) ПЕТА СЦЕНА Исто место. Стана из једног шипрага, у коме се за часак прикрила, излази. СТАНА (у себи): Погрешила сам Што одмах нисам пошла за њима; П’ ако и не бих очи склопила, Промотрила бих
ГЛАВАШ: Чуо сам све И разумео куда нагињу Сулејманове ћуди смишљене... ХАСАН: И ово пише: „У Станоја се негде прикрила Војводе бившег ћерка једина, Па сад је тражи мати њезина“.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 7, 1006; Роѕцхер, ЛМ, 2, 1819›) прокуне јунак в., јер је прикрила ђавола (СЕЗ, 41 № 167). Али је в. ипак имала извесно своје угледно место у религији.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Портирова удовица, да би прикрила гувернерову бруку, која би могла имати утицаја и на банчин кредит у иностранству, сакрила се, по решењу управног и
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко може сунчану зраку да присвоји? Ничија нисам, ничија нећу ни бити! Заборави ме и нека ти је срећан пут! — Да би прикрила збуњеност, погну Златокоса танани врат и презриво се насмеја, али младића ни то не одврати: — Како да одем?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Врелу јару сипљу и поља и крши, и нигдје ниједан лист да би се макô. Овдје уз ријеку, уз купине мрке, Прикрила се стока па уморно дашће; А тамо, у страни, осамљено храшће Гдје простире сјенку, уз рапаве шкрке Прибило се село