Употреба речи прикрио у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Био се тргао и прикрио. У идућем тренутку, виде поцепану, рашчерупану, жену, коју је виђао тако белу, лепу, глатку, увек лепо одевену, а у

Био је трикорн натукао на очи, али не да би се бранио од Сунца, него да би прикрио, у очима својим, своју несрећу. Зна, каже, да је све узалуд, ма шта радио – клетва оног маторог Шокца, стићи ће га.

Црњански, Милош - Сеобе 1

кудеље, Исакович виде пред собом две шеве, како трче по покошеној њиви што се дизала према једном брежуљку, који је прикрио добар део Штрасбурга у даљини и, тргавши коња за узде, десно, изнад бостана, воћњак на неколико корака и, обешена на

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Мати и сестра, прибијене једна уз другу, тихо су јецале. Кришом сам грцао и шетао крупним корацима по соби, да бих прикрио своју тугу. А метални звук челичних мамуза опомињао ме да сам војник, ратник, коме не приличе сузе.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ја сам казао... нек се сматра то као свршено... Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити. — О, ’натема је !.. о часни је !... Како га обанђија онако!...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. — Шта ћемо сад? — рече он. — Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Треба имати у виду да се и код Попе као код Пандуровића говори о Београду, само што је Попа то прикрио. • И питање које је наставак претходног.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Али је сваки од њих прикрио дубоко у појасу и по самокрес. То је очајничка пушка. Јер је чудноват Призренац. Потули се путем, постане веома

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест! И глад и жеђ ме, бедног, умори. ВУК: А да си го и нâг, То већ ни слепцу не би прикрио: Кроз капу ти је коса пропала, Кроз гаће вири наго колено, Баш кâ у лонцу леђа рачија Што се у врењу хитро

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Вилице су ми се лако тресле, те сам гризао усне да бих прикрио своје узбуђење. Командир се окрете мени: — Ја мислим, време је! Обавестите батерије, и онда дођите да нам јавите.

Искашљивао сам се како бих прикрио замор од напорног пењања. Изнутра зачусмо неке кораке, онда разговор а затим се све утиша.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности