Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели. Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте. Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« И све то потрпаше пред прику у тањир; натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире. — И шефова је печеница добра, ама није ни
Али напослетку, кад Јова рече да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику. — Е, дед’ ми сад отпевај једну, ал’ онако штогод. Да ви’ш, прико, како пева! Ти ваљда ниси то ни знао!
Само кад је дошла на онај стих: Јер без тебе шта је живот мој? ту је на прику пао један болно-умилни поглед, који се нешто мало успут и за Јову закачио. — Е, тако те ’оћу!