Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... Прикучивши обали, подиже се. Иванко зинуо од чуда. То беше Дева. Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.