Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Стан му се лагано празнио. На крају, остаде само сточић са купљеним телефоном који још није био прикључен. Ништа више! Седео је тако очајан једнога јутра, кад — бззззз! Звоно на вратима.