Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Охладио се, рекох. Њој не прилазим, кô пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити. Мило ми је што је у целој овој
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава... Прилазим на прстима. Месечева зрака дрхти. Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пу штам на твоје
Ја јој, држећи чашу ракије на длану, онда прилазим руци, и, нудећи у исто време свој образ, честитам празник: — Христос се роди, нано, и срећан дан!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
дизања и спуштања застава, кукњаве и џумбуса, топовских салви и интонирања државних химни, после свега тога, Чарли, ја прилазим човеку са колицима и кажем, Чарли, кажем после свега што се догодило пре мене, кажем: — Молим вас један ђеверак ати
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Помози бог, снао, кажем ја. „Бог ти помогао... А отклен си?“ — пита она мене. — из далека — велим јој ја и прилазим све ближе. — А, овај... је л ти се свиђамо, онако на око? — „Јашта, рано, не фали ви ништа“ — каже она и намигну. Гле..
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Напослетку узе књигу и стаде да бележи... Ја се већ сав охладио. »Куд ли ћу сад, Бого мили ?« мислим у себи и прилазим полако к столу. Он баш тада извијаше руком свој дуги потпис.
Стоји за часном трпезом и чека док певачи доврше славословије. Мрдне ли прстом, а ја већ знам шта је и прилазим... »Станко«, вели и смеје се. »Знаш да је субота; биће ћурана као плеве. Тркни часком, мој голубе...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И сав засењен пред чудесним сјајем Лепоте твоје, слаб, без једног даха, Као да сваког часа живот дајем, Прилазим теби пун побожног страха, Посрћем, клецам, докле ме привлаче, Ко провалија тамна и дубока, И док страсним преливима
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На челу вијугају дебеле, набрекле жиле, лице модро сјајно, око упалих очију жуто. Ја му прилазим, узимам опуштену руку, гледам га право у очи. „Татице“, кажем, „добри татице, како ти је? Је ли, како ти је?
На високим тополама виде се јата покислих врана. Гледам ја Ивана Илића, видим, велика га туга обузела. Прилазим ја, али ме он и не опажа.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зато му не прилазим с те стране. Настојим да му приступим као човјек човјеку, да разговарамо о опћем. Али ни то не иде лако.