Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити
— Деде, домаћине! Наређуј! И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. Суседи почеше долазити. Они прилазише к соври те се здравише... Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... Авлија постајаше све пунија.