Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче“, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!
Знајеш какој си је... Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред... Не знајем си што се работи и збори по чаршију... Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...
и да се кара сас селске мечке оне! А прилега ли на чорбаџи-Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се
— Жива ми нана, не знам си, Васке. — Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! — вели Васка. — Неје, демек, Зона жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира..
— Па кој ги рече за оро? Ти ли? — Јок ја!... Казаше ги ники из ма’алу. Та сви скочише сас резилење... Викају: не прилега на чорбаџијску керку у оро играње по ма’але... — Е, а зашто па играше? — Па теб’ те видела...
’Оће ли“, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове? Пуштија ли је“, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега“, рече, „на младожењу?“ — А што је па теб’ ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.
хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику.
Искачају лоши речи!... Не чиниш ништо лошо, амо — неје ред!... А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега! Тôј си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!... А ти што радиш саг?...