Ћипико, Иво - Приповетке
Ознојени, жедни, полегоше једно до другога на земљу и прилегом пију... Препланули им се образи дотичу и чују како уста жељно срчу хладну живу воду.
Свакога часа прилазе поклоници да воде захвате, а они што суда немају прилегом пију. И жене се повратише из цркве. Марко седе са њима поред врела; одмара се и чека да почне велика миса, јер тек
Заробљени Арнаут, везаних руку позади црвеним широким појасом, пред водом паде ничице и, прилегом, халапљиво сркну неколико гуцаја, па се нагло окрете, те у страху хвата поглед српском војнику Миливоју, који над њим
Ћипико, Иво - Пауци
—Напијмо се, — вели Раде, — па да напојим кобилу. Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље. Раде, напојивши кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па, окренувши се Маши, вели јој