Употреба речи прилеже у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Је ли ти жао твога хранитеља?... Та, ја сам те гајио као дете!... Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... Земља је тутњала... Тај тутањ је одјекивао у души његовој. Али се он прибра. — Далеко су!

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Шарове, пусти ме напријед, а ти се сакриј иза мојих леђа, па кад Жућо јурне овамо, скочи и дочекај га. Шаров прилеже на ивици кукуруза, а мачак Тошо стаде испред њега и повика: — Мијау, изићи ми на мегдан, буволовче Жућо, лажове

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити. А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом. Онако љут, написа један допис.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Стрелци уђоше у шуму, пењући це уз косу. Батаљон у четним колонама прилеже у пољани и ту оста. Батерија иђаше напред. Изгледало је да је све у реду, и ја, одбрајајући ашове и секире у шанцу с

Затим наједанпут скочи, отрже се од мене, побеже два-три корака, прилеже потрбушке на траву, једну руку диже као да некога, ко лежи поред њега, милује по глави и рече: — Ћути, ћути, Стојанко.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Онда стави бајонет у уста, прекорачи преко бедема и одмах прилеже. Наскоро га изгубисмо из вида међу мртвим и рањеним Бугарима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности