Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Не био ти ја каплар... — А-ух, да су ми она два рудна, па да прескачем препоне са све топ. Јанкуљ прилепио главу уз отвор цеви, и гледа не би ли шта унутра нашао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Знаш, друже, волим војску, али не марим за теорију. Све, све... Али битку решава срце овога репоње, који се прилепио за црну земљу, да га ни митраљез не може ишчачкати. Пуцњи од стране реке све су ближе. Наши су сигурно прешли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Окретох се. Ишао је лагано, погнуте главе, вукући ноге. Очни капци му отекли, трбух се прилепио за леђа, те иде погурен. Уосталом, сви гладни имају сличан изглед. „Да ли има мајку?“ — паде ми изненада на памет.
А сада имају све то, и још више. Али на овој врућини прилепио им се ранац за леђа, као зажарена црепуља. Од замора и несносне топлоте свима се лице некако отегло, а очи постале