Употреба речи прилепу у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Још се и до данас одржала хитрина, окретност и трговачки дух Прилепчана. И у Прилепу су држани, такође, велики септембарски вашари и знатан део његове „чаршије“ је још за њих уређен.

у околини Ниша и Врања и у скопској области; на истоку од Скопља према Кратову, на западу према дебру и на југу према Прилепу.

У многим варошима централнога типа, у Прилепу, у Велесу, па и у селима подизане су српске школе за васпитање деце. Македонски Словени су их од српске државе тражили

држали су се у почетку месеца септембра и трајали петнаест дана. Још се и данас у Прилепу види неколико магацина у којима су трговци из целе европске Турске куповали европску и источњачку робу.

Они нису певали само у Прилепу и околини, већ су се разилазили и по многим другим крајевима. У Битољу су се нпр. знали ханови у које су они пред

економски разлози, и зато је природно што је почео у двема македонским варошима с највише трговачког духа: у Ресну и у Прилепу. Иако, дакле, ови Словени у већини нису аромунског порекла, имају умногоме аромунски менталитет.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тада јасно увиде да му се не да ићи тамо, и окренувши се натраг Прилепу, рече: — И ја хоћу, и коњ хоће, али бадава, кад бог не да. Нека буде воља божја!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Последњи је непознат историји. Вукашин, који је око 1350. био жупан у Прилепу, прогласио се за краља изгледа 1365. Своју власт учврстио је „у западном делу Македоније над територијом која се

Краљ Марко владао је од 1371. до 1395. године. Престоница му је била у Прилепу. За све време своје владавине признавао је турску врховну власт, а после косовске битке, за владе цара Бајазида, морао

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности