Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПОСЛЕ ПОГРЕБА Сахранио сам љубав дубоко у земљу, де дуси и вампири свој конак узимљу. Прилетеше зефири, целиваше је сви, зефири и лепири — ал' она мирно спи.
Та како би још спила, та како, како би? — прекипну божја сила и гроб се раздроби. Прилетеше зефири, запојаше јој сви: „преобразил сја јеси, о Боже милости!