Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: — Ал’ сам уморан! — Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. — Хоћу - вели он. Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.
Жене су спремале по кући. Петра им рече да лежу. У тај пар изиде Станко из очеве собе. — Хоћеш прилећи, рано? — Хоћу, мајко... — Иди... иди... Наста тајац. Тишина као у гробу.
— Њега можеш! Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. Дева оде. Не прође неколико тренутака а дође Ногић. — Ногићу! — рече Стојан.