Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи. — Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ — „Ма, нећеш.“ — „Ма, хоћу ево пред људима!“ — Онај право пред владику, скине капу и пољуби га у руку. Остали се примакоше да све чују: „Које добро, синко?“ — пита Свети. — „Молим те, свети владико, да ми кажеш шта сад ради бог?
Предњак, пјешак, висок човјек, иђаше лагано, опрезно, а сви остали за њим тако. Кад се примакоше на пушкомет, баш гдје рудина почиње, предњак ста, па стадоше сви. Коњаници сјахаше.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ђенерал са својим часницима, конте са својом пратњом, примакоше се к мазгалама и видјеше шта је. Оно јест „коњ до коња, јунак до јунака“, али коњи бјеху натоварени дрвима, сужбином,
Најзад Владика рече ђакону: „Зови их“, а овај викну: „Приступите — грешници!“ Људи се лагано примакоше. Владика устаде, па приђе до под вијенац од гумна. Ђакон стаде мало иза њега. „Дошли сте да вас прокунем!
“ Ђакон устави своје говорничке слике, јер угледа двоје чељади, човјека и жену што им се већ примакоше. Жена је ишла ситним а брзим кораком од деснога краја, као од Ријечке нахије. Човјек је ступао лагано од Бајица.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав. — Држ’ добро! Држ’! — вичу му.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пијаца се смањи, куће се примакоше и стиснуше једна уз другу, сиво, ниско небо примаче му Прерово, брест и све што је остало у оном сутону, он се једва
Сигурно знам. Лицем јој пређе нешто као дрхтај, као сенка, обрве јој се натуштише и примакоше једна другој, руке стави на размакнута, надошла бедра, размаче боса стопала.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они дођоше и седоше поред њега. „Примакните се ближе мени!“, рече им он. Они му се примакоше и сложише своје главе у гомилу као што то чине заплашене овце. „Разумете ли ви ово?“, упита их он полугласно. „Шта?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен. Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо : тишина... све спава здравим јутрењим сном...
Ћипико, Иво - Пауци
Ево десет десетица! — вели. — Ево их, гледајте како су модре... Ко ће их? Стаоац се диже са столице, а и жене се примакоше. — Нове су, — опази писар. Часом ћуте. —Дајеш ли то за мој дио? —прекиде ћутање стари. —Јок !... Гдје је то?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ђаци из петог разреда, у стихарима и са чирацима у рукама, стоје поред раке; а кад су се сви разишли, примакоше се на сам руб раке, и гледају оштро у раку. Мушка деца воле и да знају, и да памте, и да осете.