Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. — Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре.