Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако узмемо у обзир практичне васпитне поступке у нашој култури којима се код детета социјализују примарни нагони, усађују елементарне норме и облици социјалног понашања (навикавање на чистоћу, храњење, обликовање
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Јасно је да тежина и лакоћа, озбиљност и неозбиљност, боја тона и висина спознавања нису примарни естетски чиниоци - пресудну улогу играју јачина визије и вештина у обликовању.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Примитивни људи и не слуте како је убог, како бесадржајан примарни доживљај природе. Толико зазивана свјежина првих виђења и дјевичанство првих додира, у оскудности свог фундуса, не
Несравњиво већа рана него само тијело на коме се она налази! А такав један примарни фитиљчић који све у човјеку упаљује и покреће понекад се састоји напросто у томе што човјек жели да у очима својих
О, не! Такав примарни фитиљчић-покретач открит ћеш и код реномираног књижевника и код јавног човјека од неког формата. У том случају читаво
Један примарни пеливан и један сензибилан умјетник зашивени у истој врећи; — ето то је идеална формула. И јао ономе од нас који у
И ускоро налазимо начина да надрастемо себе. Но можда је све то само органска ствар. Можда је онај примарни осјећај бескраја у нама тек једно очитовање нашег физиса: ствар плућа и осјетљивости коже.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Откриће рентгенских зракова научило ме је да су примарни извори елекгричних сила позитивни и негативни електрони, електрони и протони, основни делови материје, и да је
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У природноме језику, у његовим тропима као елементарним моделативним „полугама“, примарни су сличност и суседство. И као што наш десетични систем бројања представља пројекцију прстију наших двеју рука, тако
За њега су то, међутим, пре свега функционални корелати: „Да ли је у једној песми примарни подстицај интелектуалне или емоционалне природе, веома је тешко установити; у сваком случају, поетско развијање и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
однос између оног ко говори (ја), коме се говори (ти) и на кога се упућује изван говорног чина (он) израстао је у примарни троделан образац „најближе - даље - најдаље” који је широко преношен на време (сада, тада, онда), на простор (овде,