Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије. Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и Маркс немају ама баш никакве везе под милим богом, јер је Маркс био човек-филозоф, а он својим потчињенима на сваку примедбу одговара: „Немој ту да ми филозофираш!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И још да додам примедбу ову: примам и саму мамутску кљову. ЧИЧИН ОГЛАС БРОЈ ДВА Новине читам, чудом се чудим: овај ме Жућа за кости нуди!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Радећи то, чича једнако објашњава сваки свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај. — Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина. Јок!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Раја одговара: — Слабо ага: да се могу издуванити, лако бих се изљебио. На кадијину примедбу: Од чега је донета цванцика мрсна, Раја одговара: — Од крметине.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Али о овом и примедбу треба рећи, јер се догађа, пошто се умножила умрла братија више пута, да се у једној недељи три или четири успомене
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он се насмеши на моју примедбу, „Имате право! Мој лабораториум више личи на вашарску трговину дечијих играчака, но на научнички лабораториум.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
је било доста, али не баш одабраних и дискутовало се о томе догађају, што ми је дало изврсну прилику за непромишљену примедбу. “Ово сам рекао када сам скочио са моста.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ипак, нисам рекао ништа на ту примедбу јер сам био ”жутокљунац” па нисам хтео да ставим примедбу која јој се не би свидела.
Ипак, нисам рекао ништа на ту примедбу јер сам био ”жутокљунац” па нисам хтео да ставим примедбу која јој се не би свидела. Чудило ме је само то што је сматрала здраво за готово да ја желим да постанем Американац.
То сам му и казао, на што је он додао још једну пословичну примедбу да, ако не избацим из главе све оне луде европске појмове, и тако начиним места новим идејама на које ћу наићи у Новом
ће се оженити, а то што си слушао је његова севдалинка будућој невести којаје тамо у нашем малом ме На његову шаљиву примедбу да сам ија могао уживати у сличној сласти једноставног пастирског живота као и Гавра, да нисам окренуо леђа Идвору пре
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
синтаксу у другој верзији свог изврсног огледа (1907) казао да је „невероватна и немогућа”, да би касније ту узгредну примедбу широко развио: „Ја ту његову синтаксу сматрам одиста једним жалосним недостатком”; „Највећи је писац, напротив, онај
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
На ову примедбу, која се доцније показала као врло умесна, Черњајев одговори: — Ах, маните се тога; слушате ове будале!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Има Алексије Везилић у Прибавленију своје књиге Краткоје написаније о спокојној жизин, Беч 1788, 50, следећу преважну примедбу: „Песме официров пјети могут сја јако Сербије преславна или јако Интегер вітае”.
На крају песме, на 4-ој и последњој страни књижице при дну, издавач је ставио следећу занимљиву примедбу: Стихи ови јошт у предреченом љету Г.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На примедбу господин Јоксимову о Шваби, госпа Нола учини покрет тако нестрплив, да се све што је на крилу држала разлетело на сто
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Мора да ми се причинило?« помисли, али глас понови исту примедбу. Окрену се жена ка месту одакле је глас долазио и виде како из чахура у њеном наручју вире сићушне главе деце.
— Мене су направили кад и кућу, он је колико јуче дошао... — Са ђубришта! — није пропустила метла да стави своју примедбу, кад се сат гордо испрси и рече: — На твоме месту ја бих ћутао, драга моја!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Тебе здравље! — била здрава, бог ти дао здравље! Уз последњи стих ове песме Вук је написао следећу примедбу: „Кажу да и сад из онијех прозора, гдје су сисе биле измољене, тече некака мокрина, која се низа зид хвата, као креч,
Вук завршава примедбу указујући на „смјесу нарјечија, особито босанскога и чакавачкога“. И вади јој књигу опрошћења да узимље потпуно