Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја на браву душем, да откинем руку, Која, примерзнувши, терпи страшну муку; Но что већма душем, то њу већма вуче К себи злобно гвожђе, а кум-Глиша хуче. — Забога, помагај!