Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Брука! Први наши меци памет им пореметише. Хтело је прснути куд које. Паше су муку имале док су их примирили. Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.
И да га није стид, мучно те се не би вратио. — Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. — Тако се чини. Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... — Хвала, Дево!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Била је то бескрајно дуга ноћ. И увек на истом месту. Али, мало смо се свикли и примирили. Некако око поноћи, на истоку заруде и огроман месец расу своју светлост над завађеним људима.
Смрт, живот... иду наизменично, да ми у једноме тренутку беше чудно зашто се и тај свет толико радује. Примирили смо се и ми. Мати ме је стално пратила погледом. Иако у тузи, у њеним очима видео сам и зрачак среће.
Ћипико, Иво - Приповетке
Једнако се страхиво погледају, све им очи бјеже на њ. А док њега не уочише, бијаху се лиј епо примирили — вријеме бијаше зацијелило све невоље што су их поднијели у потоње доба.