Употреба речи примирише у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али тада засвира „повечерје“. Командир нареди да се поново разапну шатори, јер је покрет одложен. Људи се примирише. Онда потпоручник Александар позва вође одељења. Пред њим је шкиљио фењер.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Срећом те тога дана нису летели њихови аероплани. А тукла је и наша. Чини ми се још жешће и јаче, те се Бугари мало примирише. По ручку сам легао иза једног камена и заспао. Када ме војник пробудио, био је већ сутон.

Ћипико, Иво - Пауци

Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу. Тада тек, на суду, подмири брата Илију и примирише се. Али људи што му добро знају за ћуд веле: неће задуго бити миран. ...

ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе. Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану.

— једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче ... И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности