Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Одједном на лицу тога човека, можда Петра, види ружну примисао и види како га његови нови другови чудно опкољавају. Изненађење, као прасак, пуца у њему и, у трену, он губи дах а
Добрача га је хтео. У њему је, полако, расла примисао која је бивала све упорнија: ако, једног дана, Срби стварно освоје Београд, желео је да тамо подигне нешто што ће се
Ту је примисао гонио од себе, сујеверан, али стварност као да ју је подржавала: све му је полазило од руке а пара му се лепила на
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Усумњичим се као пијанац који је у својој чаши наслутио трагове арсена. И као што је таква једна примисао на арсен подобна да нам затрује читаво буре вина, оваква једна сумњица може да ми баци сјену подозрења на читаву
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А и сам Мита тако се чудно понаша да се нехотице јавља примисао: можда умире зато што се болести не одупире, што се безвољно препушта умирању.