Употреба речи примицаху у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Опколите! — заповедаше Крушка. Чета опколи. Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање... Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: — Нико да се није макао!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Маркиша се наљути: — Валај, ако је и лукаво није јуначки ни чојски! У тај мах вјетар јаче зазвижда. Умукоше. Примицаху се ка Крсцу. Бјеху у стравичној дубодолини.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Чим их опази, оте се из загрљаја, рашири руке и стаде пред момка, као да га заступи. Они се примицаху, страшни у лицу, и грозећи се пут младића.

Тице весело пјеваху по зеленим честима. Нијесу дуго чекали. Турци истим редом као што их прије угледаше, примицаху се, само што, ваљда раздрагани молитвом а може бити и тутумом, говораху и смијаху се.

Ћипико, Иво - Пауци

Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни. Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. — Гоне живину у јапнени днор!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности