Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А како и не би’, кад те само гледам како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима, и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У кукурузима је шапутао повјетарац јављајући да се примиче зора. Тај ме шапат превари и уљуља, ја се савих у клупко и заспах поред самог Шарова. Заспах тврдо као топ.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А када би осетили да им се примиче судњи час, В-ићи би путовали на дрвеним седиштима трећом класом путничког воза да уштеде онима које остављају и оставе
Матавуљ, Симо - УСКОК
Затијем настави чешки. Говораше брзо помињући често Милицу. — У ватри је великој! — шапну Јоке... — Примиче се зора, а тада је вазда болеснику најгоре!
Милићевић, Вук - Беспуће
или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и његово срце у грудима, како мало по мало прекрива небо, како се примиче, прилази, спушта.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба! Јутро бежи, подне се примиче, Из горице бео дворац ниче: „Моје сунце ено сјаје онде, Деде, зеко, још понеси донде.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ногу пред ногу, наниже, по мјесечини! Како је драг и пун сваки корак повратка. И како све више расте, примиче се и у самом срцу разгара дједова неуморна ватрица. Ено је, бдије, зове и показује нам пут.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не могаше да га види, а да је не прођу језа и страх. Само кад га сагледа где се примиче к њој, а очију не скида, трепће, и око уста игра му неки болан, учмао осмех — њој се срце стеже, снага устрепти и сузе
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Отад, ево, мину пола вијека, све спорије откуцаје бројим, искри иње, примиче се вече, а ја опет покрај Уне стојим. Преброј авам потопљене дане и враћам се у моје Хашане.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници пришли такође уз насип и кроз израслу траву посматрају. Колона се лагано примиче. поред тераоца на челним колима видимо црну прилику свештеника са епитрахиљем око врата.
Војници одмах почеше са копањем заклона... Осматрамо равницу кроз дурбин и у даљини ви димо пешадију како се лагано примиче, а са њом заједно сељачка кола са децом и женама. Пешаци иду са стране пута, а средину острвили за нејач.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А, жестока посла ! Младић и по! Она се осврте и спази ћату где јој се примиче. Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба...
И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој. И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...
сад на каквом пропланку, ређају се чутурицом и не надају се злу, које им се, све ближе и ближе, све тешње и сигурније, примиче.
Причеках још мало, па кад видех да ме нико не зове, а време се раду примиче, дигох се и, док би ударио длан о длан, обукох се и изађох из куће.
Ником, жива ми ти!... После неколико тренутака, дете стаде извиркивати из свог заклона, и брзо угледа како се примиче тетици онај сплетени младић. Али сад не беше сплетен. Иђаше журно, право...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тај Павле чији је двор тамо на хумку, коме се нико не примиче нако његови кметићи и то у гомили кад раде. Света Богородице!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Почне се поп изговарати да нема времена а да се ноћ примиче, али залуду. Уљезе поп, а кнез жени: „Одмах каву пристави да се вари.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (спушта се на миндерлук, пружа ноге). СОФИЈА (доноси ципеле и навлачи му их на ноге). ВЕЛА (примиче му софру на којој су већ постављени ибрик с кавом, са шољама, с тацном дувана, и послужењем).
Одахне, хукне, тешко). СТОЈНА (ужурбана, примиче софру из угла, са боцом ракије, застругом сира, сељачким хлебом, тацном дувана и већ начињених цигарета, палидрецима и
СТОЈНА (примиче му софру што ближе рукама, нуди га): Кусни, газда, мезети мало. ЈОВЧА (отурује јело, натеже боцу, изваљује се,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вукао се кући да види Симку. ...Вече се примиче дугим сенкама док стопе сунца отичу Моравом. Аћим луња двориштем: рода облеће око оџака на коме су јој растурили
“ Одавно верује у то. И пред смрт се не плаче. Зар је једном видео човека кад умире? Ухо јој примиче уз лице и не чује је. Још једном погледа да ли су у соби само њих двоје, па јој завуче руку у недра да ослушне срце.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А ишчитао је, више из људи него из облака, да се примиче невреме од којег ће це тешко наћи заклон. Зато је све мање бивао по путу а све више код куће у Гружи.
се примицао обали и младић је схватио да још никад, над Дунавом, није видео такво небо: уравњено безмерје које се примиче одасвуд а засуто је прахом меких светлости испод којих је дан провидан а без дна.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А крупна фигура пуковника Недића стаде да се примиче мајор Илији. Он виде да је сваки отпор бесмислен, и очекиваше пуковника Недића као што осуђеник очекује смртну казну.
Ћипико, Иво - Приповетке
Двоје нејачади остало с њиме..... Дођох да штогод заслужим... И Божић се примиче, хвала богу! Сви замукоше. Пламен је издисао; часом би само оживио кад би ветар одозго ду'нуо и успирио га.
у нејасноме снатрењу, али када је потребно за пут приправила, поче да поима боље свој нови положај, и чим се више примиче дан одласка, већа је стрепња обузима: весеље и страва да иде у сусрет нечему новоме наизмјенице савлађује њену женску
Очи су јој упрте у чамац, трза се, примиче се к мору да боље види и опет се одмиче; најпослије пожури шкрапавом путањом крајем мора прама доњему дијелу шкоља,
Па опрезно примиче се лађа ка хридинама: чељад упрто гледа у дубину испод њих, а кад из гудура изненада што зацвили, јежња их подилази по
— Присјело ти, а! — каже сваки пут кад оћути да је у дну риба загуцала. Међутим, сунце се примиче к њему све ближе и ближе; већ је дохватило преко половине увале, па се пред њим море сјаји и трепери, и свјетлост га
” И молба народа све је јача и јача: „Тебе молимо, услиши нас!” Сребрни криж сјаји се у сунцу и примиче се окрајку дубраве. Стара Стана чучећи запази га, јави се деци и диже се на ноге...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
заправо, па и у доживљају њеном преломљена - делимично кад није потпуно - историја хаџијске куће на гласу, која се примиче свом заласку.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сваки предмет у пределу, преко кога се непријатељ примиче вароши, добија неки живот, неки жубор, неко кретање, оно страховито кретање, што се опажа на цвећу кад се кроз њега
Непријатељ се примиче крадомице, вреба, пузи, превија се... употребљује као заклон сваки жбун, свако брдашце, сваки поточић, сваки шумарак.
— Она поодавно не пуца, а пред њом се види дим од турскога стрељачкога ланца и он јој се примиче. Да није демонтована? Т........., узмите десетак коњаника па трчите, видите шта је с оном батеријом.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Вече се примиче. Сумрак се као крадом шири, а сунце лагано, бôно, величанствено бôно, за планинским врхунцима издише. На подужем
Попасно је доба. Сунце привило крају и већ пада на заранке. Пушке учестале. Пуцањ се све ближе и ближе примиче. Исаија узја коња и побјеже капетану на Кадину Воду. — И стари су ти бјежали, кукавицо сиња!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Спремни смо гробља да сејемо нова. (1916) БИЋЕШ ВЕЧНО НИШТА ОД ДАНАС ДО НАВЕК НА ОСТРВУ Нечујно пучина примиче се хриду, Сањива у вео облачи се мрачни, Кô невеста бела, кад у чедном стиду Са трептањем чека на пољубац брачни.
Ћипико, Иво - Пауци
Наочи био би рекао, Раде се већ замомчио; иако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан”, вели се. Али се цура превари.
Куд си накастила? — Својој кући... Не могу даље издржати... Што ће ми лудо дијете. —Не будали, жено! ... Раде примиче свакога дана... Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.
— Не зови га, вјерујем ти, господару! —прекиде га Илија. — Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио а земља не примиче; а видићеш домало што ће бити ..... —Попусти, господару! —Не могу...
Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном. Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду'не да га
” Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету. А успомене из дјетиња доба јављају се из далека... И дође му тешко; савлађује га туга, и
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
њена љубав за мном тад беше у мукама: Вечерње небо одједном као црвени цвет изниче; О ти, о ти, ко ми то тихо примиче?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Испред кола сватови, бањски Цигани у њиховим белим чалмама око главе и дугим колијама. Све се примиче тихо, са свирком сватовца. Испред колибе Коштанине кмет цигански и Ахмет. Дотрчи Курта.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Марко сједи, пије мрко вино, ал' катане Шарац опазио, поче ногам' о земљицу тући, примиче се своме господару. Кад погледа Краљевићу Марко, ал' катане њега опколиле; попи Марко леђенину вина, баци леђен у
катане, опколише са четири стране, а то ништа и не види Марко, ал' припази Шарац од мејдана, па ногама о земљицу туче, примиче се своме господару.
Кад је царе сагледао Марка и пред њиме тешку топузину, цар с' одмиче, а Марко примиче, док доћера цара до дувара; цар се маши у џепове руком, те извади стотину дуката, па их даје Краљевићу Марку: „Иди,
Цар с' одмиче, Марко се примиче, док дотера цара до дувара: цар се маша руком у џепове, он извади стотину дуката, па и даје Краљевићу Марку: „Иди,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Браћо моја, док ми ово причамо, можда се већ потјера примиче Гају — опомену Ђоко. — Како би било да се ми сакријемо? — На дрвеће! Сви на дрвеће!
Све више људи из села кретало је у војску, у резерву. Свакодневно се говорило о рату који се све више распламсава и примиче нашој земљи. Почетком априла отишао је у војску и Николетина Бурсаћ.
више растао у висину и дизао се над Голим брдом као моћан црн стуб, који надалеко и нашироко јавља људима да се селу примиче страшна опасност.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом. И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх