Употреба речи примичу у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Седећи до грла у трави, они су се димили, као неки безбројни, мали димњаци што се под земљом примичу све ближе. У вароши која је пред њима, у брегу, била непомична, мртва, изумрла, горело је на два места.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Поњекад звјерад узнемирује тишину. Вукови се извлаче из скровишта својих, те се примичу ка торовима; пси буде пастире, а ови сипљу огањ из пушака.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Увек вам пале цигарету златним упаљачем, придржавају капуте, одмичу и примичу столице, а миришу на дуван за лулу и на нешто скупо.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити. Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових

Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу. Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Мали милет, дјетићи, како уграбе згоду, одмакну се од својих јагањаца, примичу се к старијој браћи, да им се диве, да се на њих угледају и тубе шта ће и они чињети кад порасту.

му се као ономе грешнику у паклу, који једнако гладан лежи наузнак а над њим се њишу гране са сваким воћем, па му се примичу к устима, а кад он посегне да узабере, гране одједном одскоче.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме. Солдати убијају кога год сриту. Не чујеш ли пушке? Јето се примичу. Са мном је било још седам људи из мог села, и сви су изгинули. Ја једва измакâ. Биж!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

год је могао, одлазио је, у саму зору, на Авалу и гледао како се, кроз просторе над удаљеном тврђавом и над рекама, примичу прве године новог века.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу. Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима.

Све се роји , ври... без реда, без свезе... Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно... Примичу се последњи тренуци... Ноћ пролази... XXВИИИ Блиста се дивно јесење јутро.

Краков, Станислав - КРИЛА

У јарузи газе сада мочвар, и вода клокоће под ногама, Звизне и овде покоји залутали куршум. Примичу се све ближе. На голој, жутој падини као претња црне се још топли изривени левкови у земљи.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Свијетли се и шкрипи оружље, а чаша иде од руке до руке. Турци се све више примичу. Пушке једнако праште, не престају. У'ватила се, Боже мој, она барутна думагија од неба до црне земље!

Ћипико, Иво - Пауци

— А што су они? — плане Иво. — Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се. Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности