Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад се то десило, коњоводац није умио да каже. То су други прије њега примијетили и скренули му пажњу. Па шта ћемо сад? — оте се неком од укућана.
Застао је, чекао и — тишина. — Нису ме, ваљда, још примијетили — досјети се он, па закорачи даље, али опет кроз тишину. Корак, два, три, тишина се око њега раступљава као вода и