Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
(са прелазним областима: босанском Посавином и Мачвом), док се други простире од високих површи до уске динарско-приморске зоне.
међу Јужним Словенима искористили везе с морем и дошли у додир са прекоморским народима и са разним цивилизацијама. Приморске су групе живеле у средини јако прожетој романском цивилизацијом; још и сада има код њих неких трагова византијске
Грађани и школовани људи, нарочито у варошима приморске зоне, били су под утицајем италијанске културе и ренесанса. Уопште се у јадранском варијетету, који је био под
После варварских навала почетком средњега века Римљани су се повукли у приморске вароши, поглавито у далматинске. Ови Романи, Латини, Далмати, били су добро познати све до краја средњега века.
После Мохачке битке (1526), којом је решена судбина Угарске, Турци су заузели целу далматинску Загору, али су приморске вароши, и поред сталне опасности која им је претила, остале под млетачком управом.
И њихов је породични језик српско-хрватски. Нови динарски досељеници су све више продирали у приморске вароши и знатно су појачали старо становништво уносећи у њега снажнији и предузимљивији дух.
Србо-Хрвати су продрли у приморске градове насељене старим романским становништвом које је са општинском организацијом царства сачувало и дух латинске
утицаји из доба млетачке владавине, од ХВ до краја XВІІІ века, оставили су, такође, многобројне трагове у обрасцима приморске архитектуре.
Цела је област заклоњена од ветрова, нарочито од северних и источних. Међутим се осећају утицаји јадранске приморске климе и ветрови с те стране, који доносе топле кише.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и једну средину, он је дао слику целе Далмације, и »ркаће« и »латинске«, и »ришћанске« и »кришћанске«, и загорске и приморске, и племићке и пучке, и сељачке и грађанске, и из ње дао највећу галерију најразноврснијих типова коју српска
Од њега су изишле збирке приповедака Приморске душе (Загреб, 1899), Са јадранских обала (Мостар, 1900), Са острва (Београд, 1903), Крај мора (Дубровник, 1911), слике
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Љубиша потиче с крајњег југа, из патријархалне приморске општине Паштровићи код Будве. Назван је "Његошем у прози" зато што је слично великом песнику приказивао народну