Матавуљ, Симо - УСКОК
Црногорци и Приморци похиташе да му пресијеку повратак, али страх и мрак помогоше му, те се склони! У томе боју отесмо деветнаест топова.
Кад и владика потврди тај глас, узмутише се наши и Приморци, те их преко половина отиде кућама! — Не разумијем! — рече Јанко. — Је ли владика то наредио?
Тада уђу у Боку с бродовима Инглези, савезници руски; тада устану и Приморци. Што да ти дуљим? Нама и Инглезима предаду Французи градове, а у исто вријеме чусмо да цареви углавише да Бока буде
Ријечанима и Катуњанима приморци Крсто и Вуко. Ријечанима и Црмничанима: сердар Мркоје и Радисав Контић! Пиперима и Бјелопавловићима: Перко Шалетин,
Било је још таквих задиркивања, те не остадоше поштеђени ни Приморци, које представљаху „адмирал“ и „капетан“, а на крају ђакон дохвати и Јанка, питајући га: је ли се зажелио жâба, тишти
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад минуше мост, он се протиште кроз гомилу и оде на десно, пут Праћишта, предводећи своју четицу. Приморци, које пут вођаше на лијево, зауставише се мало, гледајући за њим. „Ко је оно?“ запита неко момче.
Глејте сердара. Велике ли дерте на срцу носи!“ Приморци одоше својим путем. Ми ћемо за сердаром, у Катунску нахију, јер нас приповијетка наша тамо води.
„И нешто си ми блијеђи но обично, Господару!“ Мјесто одговора, Господар га запита: „Јесу ли устали Приморци?“ „Не још.“ „А гдје си их смјестио?“ „У млађупницу.“ „Нека их!“ Звона зазвонише.
Господар се устави под иконама. „Нека уљегну Приморци!“ рече он. Она гомила уђе. Сваки му приступи руци а Ивановић сам прозбори неколико ријечи.
Ћипико, Иво - Приповетке
— повика Божица. — Пожуримо! и раздрагано повуче Марка за собом. У хладу високих дрвета око цркве купе се Приморци; неки и преноћише да заузму прикладнија места.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„у Црној Гори“ — каже Вук — „и онуда по околини зове се Латинин сваки човјек закона римскога“; „као што у Далмацији приморци и Бодули зову све људе са сухе земље изнутра Власима, тако и Власи сваког који је обучен у талијанско одијело зову