Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и Јадранског мора: то су, са југа на север, Бока Которска и Скадарска крајина, цела Далмација, Кварнерско или Хрватско приморје, тршћански карст и карсна Крањска, Истра и јадранска острва.
Јадранско је приморје једна од најздравијих средоземних области: нема маларије (изузевши око доњег тока Неретвина) ни несносних летњих
Од тога времена јадранско приморје почиње вршити своју главну улогу: оно постаје посредник и тумач латинске цивилизације међу снажним динарским Јужним
Помогнута енглеском флотом Аустрија је заузела Далмацију и јадранско приморје 1814. и 1815. године. Сви су нови досељеници, који су у јадранске области дошли од краја XВ До краја XВИИИ века,
Старо јужнословенско становништво ових области се такође покренуло. Оно се углавном повукло у приморје и на острва, у Истру и Хрватску. Данас га има у Загори само у неколиким незнатним и врло проређеним оазама, као нпр.
На више од тих одсека је брдска и планинска Бока, а испод одсека је уска приморска зона, право приморје, под пуним утицајем медитеранске климе, у коме, поред лозе и маслинке, успевају и лимуни, наранџе, палме, датуле итд.
Јадранско је приморје за време турске владавине било једина област на Полуострву, која се користила западњачком културом, док су се све
То је први утисак који испитивачу падне у очи кад из балканског залеђа стигне на јадранско приморје. Поменути културни утицаји се осећају нарочито у приморским и острвским варошима, које се Толико разликују од других
Јадранско је приморје једини предео, у коме се је западњачка цивилизација могла прилагодити јужнословенском менталитету лаганим развитком,
— Још су у врло живој успомени, нарочито на југу, историјска предања која се односе на доба, када је јужно приморје припадало српској а северно хрватској држави. Многобројне су католичке цркве које су подигли српски краљеви.
Али већ од 1880. године почну, уз Грке и Цинцаре, ићи у малоазијско приморје, нарочито у Смирну и у Брусу; доцније су одлазили у Мисир, али нису престајали ићи по земљама Балканског полуострва.
Пред зиму слазе у јегејско приморје где напасају стада на пашњацима које су закупили. Раније су слазили у Мусакију, у Арбанији, поред Јадранског мора.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез Драго њекако срдито поче набрајати: — А, да-ти, те је сваки жучан те изгубисмо Приморје, те нас цареви преварише! А и народ се острвио ове бескрајне рати! А припомогоше ове двије гладне године!
други цареви сломише Наполијона, онданак ћесар узе кћер натраг и уза њу приде Млетке и све што бјеше млетачко, па и Приморје!
Сад, може се рећи, нема више глади у Црној Гори, јер добро роди, а, богами, узме народ и лијепу пару за њу у Приморје. Јанко исприча кнезу историју кртоле, како је пренесена из Америке у Јевропу и све чудне догађаје, који су због тога
Јанко је знао да је наше приморје било њекад млетачко, да је Наполеон разорио млетачку државу, да је приморје по уговору припало ћесаровцима, да су га
Јанко је знао да је наше приморје било њекад млетачко, да је Наполеон разорио млетачку државу, да је приморје по уговору припало ћесаровцима, да су га послије Французи преузели, да су га Руси и Црногорци отимали од Фрâнцуза, али
И, по свој прилици, то смо скупо платили, јер Саво Марков и данас каже да нам зато цареви не дадоше Приморје! — Опсада је тако трајала четири-пет дана, и у томе се прочу да је воља цара Александра да преда Боку ћесаровцима, а
Весело као на свадбу кренемо се с владиком опет у Приморје. Он с једнијем дијелом војске узе Будву; гувернадур Вуко Радоњић с другом војском разори тврдињу Тројицу и опколи
?“... Сви ударише у смијех. — А за око причај! — рекоше. — На путу у Приморје нађе Ћеклић зрно грожђа. Бјеше крупно, чврсто, плаво.
кад се боље навикну на вратоломно пентрање, најрадије се пењаше на врх Штировника, одакле је под собом посматрао жупно Приморје и непрегледну морску пучину.
— О, бог с нама! — рече кнез. — А што мени снаха ријечи о томе не проговори, него ено баш навалила да дам Милицу у Приморје!? — То и ја не разумијем! — А што мислиш, сумња ли се што Крстиња о томе? — То не, занаго, не! Драго поново умукну.
Удајмо Милицу у Приморје или гдје друго, свеједно, наша била туђа се назвала, а ми остајемо инокосни, да се савијамо око онога црвића. Ама...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Она је била ограничена на уско приморје Јадранског мора, на земље под владавином Млетачке Републике и под непосредним утицајем католичке талијанске
1900. враћен је из пензије и постављен за помоћника управника Народне библиотеке. Оболевши, отишао је ради лека на Приморје. Умро је у Дубровнику 20. јануара 1908. године. КЊИЖЕВНИ РАД.
путописом, и у том правцу дао неколико књига (Венеција, 1891; У Латинима, 1894; Кроз Умбрију и Тоскану, 1895; Наше Приморје, 1910).
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ни гласа му, — чувара прође стра': „Ни гласа више? — Ха-ха-ха-ха-ха!” В Аскалон је диван граде, приморје га више нема: двор до двора, храм до храма, стуб до стуба, трем до трема.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Змаје чека ђевојчицу, Чека данас, чека сјутра; Пуче змаје на камену Чекајући ђевојчицу. — 33. Пала магла у приморје, Ал’ се види крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Када повуче први дим Помислиш: ено страшног пожара! Под облацима потамни сасвим Приморје, све до Равних Котара. Али се зло враћа злим: Не стигне ни да повуче други дим, А облак, што га је издахнуло, црн
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Састале се двије бановине: „Црна Гора и Приморје равно, па обје заједно не могаше исушити овлико ракије; а да сам ову боцу ставио пред двојицом смиренијех светогораца,
Најзад додијало Свецу, те намаче самур-калпак на очи а ободе бјелца. Брзо Ђуро прејезди море и приморје и приспје на границе наше.
Срећа шћеде да га ту скоро премјесте амо у Приморје, а то је некако дознао поочим, а знао је да смо пријатељи, па ми ево пише преко њега, јер друкчије, знате да ме писмо
Ловћен и Штировник обиграо бјеше с краја на крај. Са овог потоњег гледао је под собом жупно Приморје, а с њега поглед му је летио по пучини морској, по тој дивоти, гдје не сусте поглед ни Приморца, а камоли човјека са
Па и за њега, ти знаш да ће бити пријекоран. Нека све то, но сам ја ђевојку готово обрекла у Приморје...“ „Полако жено!
Да, на нас! Ми смо ближе гробу но дому, као што попријед рекох. Да речемо удајмо ђевојку у Приморје, или ђе му драго, свеједно, наша била, туђа се назвала. Од ње нам већ никакве вајде.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Из Косова пређем у манастир Драговић, гди сам два цела месеца некога попа Лазу чекао да с њим у Приморје дођем, зашто, како сам рекао, будући у неки мести кужни мор, сâм нисам смео путовати; а ови свештеник држао је једну
Ћипико, Иво - Приповетке
Марко се веселије спремао на пут откада му је Божица најавила да ће и она с мајком и с њиме у Приморје сићи. Он већ давно за њом пристаје и чека само да година добро понесе, па да је од мајке испроси.
Сваки пут кад је силазио у Приморје радо је свраћао амо, у ово затишје усред поља, где је око цркве мирисало по тамјану, старим одеждама и накапаном
Ћипико, Иво - Пауци
Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе. Отац гаси божићну свијећу
На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино. Тога јутра Ради беше жао оца. Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Идућих година освојили су Турци Ново Брдо, Стјепан Вукчић планине Црне Горе, а Млечићи Приморје. Турци су, сем тога, одвели Ђурђеве синове, Гргура и Стефана, у ропство у Малу Азију и тамо их ослепили (1441).
ни ћуприје, а око ње борје и мраморје; већ ти отруј војводу Момчила, ил' га отруј, или ми га издај, ходи к мени у приморје равно, бијеломе Скадру на Бојану, узећу те за вјерну љубовцу, па ћеш бити госпођа краљица, прести свилу на златно
“ 9 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН Пораниле три српске војводе од Косова уз кршно приморје: једно бјеше од Прилипа Марко, друго бјеше Реља од Пазара, треће бјеше Милош од Поцерја; ударише покрај
винограда, припази ме Љутица Богдане на кобили танкој бедевији; ја не смједох шчекати Богдана, већ побјегох уз кршно приморје.
Кад то виђе Љутица Богдане, он потеже тешку топузину, пушћа за мном уз кршно приморје; довати ме по свилену пасу, побратиме, сапом од топуза, шћера мене за уши Шарину, једва му се у седло повратих и
по свилену пасу, побратиме, сапом од топуза, шћера мене за уши Шарину, једва му се у седло повратих и утекох уз кршно приморје. Има отад седам годиница, већ овуда нијесам прошао“.
Истом они у бесједи бјеху, док се прамен запођеде таме винограду уз равно приморје. Погледаше три српске војводе, ал' ето ти Љутице Богдана и са њиме дванаест војвода!
Већ те моје очи не виђеле! Како си ме данас препануо, никада те пожелети нећу!“ Оде Марко уз кршно приморје, оста Богдан украј винограда.
Веће њему неста мејданџија, све погуби црни Арапине. Ни ту није големе невоље, ал' с' опреми црни Арапине из приморје са бијеле куле: он с' обуче у рухо господско, а припаса сабљу оковану, па опреми сиву бедевију: потеже јој седмере
Сједе Арап свадбу уговарат: „До петнаест бијелијех дана, док отидем у приморје равно и сакупим киту и сватове“. Пак посједе танку бедевију и отиде у приморје равно да он купи кићене сватове.
Пак посједе танку бедевију и отиде у приморје равно да он купи кићене сватове. Кад то зачу царева ђевојка, цвили јадна како љута гуја: „Јаох мене до бога милога!
у Стамболу, ни издворих коња ни оружја, ни доламе нове ни половне; ал' тако ми моје вјере тврде, одврћ ћу се у равно приморје, затворићу скеле око мора и друмове около приморја, начинићу кулу у приморју, око куле гвоздене ченгеле, вјешаћу му