Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— И оставио је малу немилосрдно не питајући, не марећи, како је њој. Па би онда тамо у примраку врло ускога ходничића стао, ухватио се за главу. „Шта ја то радим? И шта би требао да радим?... Није тешко знати.