Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Међутим, ми умемо и предосторожне бити, да нико не примјети, куд се наша намјера клони, а за бољи успјех позваћемо у наше друштво погдиког од официра, који су млађи, јер ови мање
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПИЈАДА: Имате право, треба јошт млого да се поправи. То сваки стран примјети, кад додзе на бал. Али це бити. Сваки дан је боље и боље.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Зима је, Владико свети!“ рече ђакон клечећи једнако и пошто је пламен распирио. „А, да, није лето!“ примјети старац насмијавши се.
„А да хоће ли то господару мило бити?“ запита Радоје. „То је и мени замисао иако ме Крцун слобођаше“, примјети Оташ. „Валај, јамац вам моја ријеч, ако му не буде Владика допустио“, прихвати Крцун.
“ Јанко се зацрвење као да бјеше нешто скривио. Нехотимице покри уста руком. „Има и Црногораца доста такијех!“ примјети неки. „А разумје ли, кад збораше?“ „Не ја, јер говораше њиховијем језиком.
„Ево вечерњи хлад“, примјети Радоје, „но имамо ли ми часова договора око ове наше работе, јер смо ми и уморни па би мало починули“.
И још двојица тако се потужише. „Боле вас једнако сву четворицу, јер сте се једнако и утрудили!“ примјети њеки старац и погледа сердара.
„Не спава, али не треба му ништа... Ја сам уморна, не могу више!“ „Лези дијете!“ рече он. „Чудна ли је понекад!“ примјети лагано мати јој. „Осорна, брате, као дивокоза!“ „Нека жено!“ прекиде је сердар. „Невоља јој је, богами!
А и одјељен је од синовца...“ „Сад ја разумијем боље здравицу вечерашњу!“ примјети сердар. „А сутрашњу ћеш још боље!“ „Нека жене!“ викну сердар, расрђен. Она се препаде и обазрије се.
Ја сам то још као дијете слушао, ама видио сам очима синоћ једнога!“ „А, обилати, обилати!“ примјети медик. „Како обилати?“ „Обилати трбуси, ја!“ Сви у смијех. „Нека ти, Црмничанине,... ви драмо... и!
“ он ће. „Хо-хо-хо! чујете ли љуђи, ђе се стани Обилићев траг!?“ „Е, да није у Озриниће, може бити да би у Цуце!“ примјети Озринић. У то посједаше и замукоше, јер Милица бјеше донијела ракију.
„Е, фала Богу, шта не умију људи из свијета!“ говораше Милица. „Као људи учевни!“ примјети Јока. Милун у то покупи своје сличице, понесе их откуда их бјеше донио, па се опет приви уз свога Јанка.
“ рече полако Милица. „Јест, богами, и овај је вицер. А онај други обучен је ка’ и сви други лацмани!“ примјети Стана шапатом. „Фала Богу, ко су они, шта хоће, кога траже?“ наниза Јока, прикривши руком уста.
То је могао израдити сирома Павле, а колико ли је потрошио!“ „Ама у официрској тамници!“ примјети бојажљиво Адолфов слуга. Опет за неколико настаде тишина. „Па што ти говори, тај поочим?“ упита сердар.
Ћипико, Иво - Пауци
Судац опомену Раду и он ућута, осјетивши се лакшим, пошто се бјеше изговорио. Свједок Ждрале хтједе да нешто примјети, али судац га прекиде, јер се требало журити, а и — заложити се.
— Господару, хоћете ову? Видите како је згодна и месната. Би ли је пољубили? Питајте је! —Остави се дјевојке! — примјети Иво. —Зар их и ви браните? Онда сте и ви женска правда! —Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује!
— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако. Иво не одговори.
— опази Јосо иза причања. — А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. — Није дао на се, а друкчије био је мек к'о дијете, — брани га Јосо.
— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. — Ма'ни! — примјети Иво. — Касно је! — Пјевам из досаде. — Пусти га! Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. — Да изиђемо!
Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. — Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу.
— говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. — Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе.