Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Дигла си сто мржња да стражаре, као Сто црних једрила, сва пред твојом луком... И тако мом даху принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Држала ме је за руку, принела је својим уснама и угризла. - Ми нисмо бегунци! - још је прошапутала. - И ми ћемо отићи тек када све што имамо да
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па ме гледну, гледну жалостиво, Раскиде ми оно срце живо. Па га онда ка грудим' принела, Па га љубну сред чеоца бела, А из ока гронуше јој сузе: „Боже, Боже, зашто ме не узе?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ова сва читања ту су ми ползу принела, да сам [се на] наш стари славенски језик привикао; а с друге стране, била су ми штетна као свима онима који најмањега
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Заједно ћемо“, није га погледала: био јој је туђ и мрзак. Тромо је пошла, узела навиљак детелине и једна га принела пласту. Дуго је осматрала кукурузе, па се бацила на сено и промукло викнула: „Дођи да се одморимо.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дигла си сто мржња, да стражаре као Сто црних једрила, сва пред твојом луком; И тако мом духу принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. — Ти си мени све добро моје !
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када нас је угледала, брзо је принела марамицу очима а моја сестра рече: ”Мајка плаче!” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај.
Када нас је угледала, брзо је принела марамицу очима а моја сестра рече: ”Мајка плаче!” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Но да угледу какови мње дар принела. Что јест сије? Бурмутица, непотребна мње; не достојит бо високопарјаштему пјевцу бурмут шмеркати, понеже ниједина
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Иако није могла да васкрсне његову усахлу жељу, постигла је да старац открави мрзовољу. А онда је та лепа вештица принела своје пуначке усне тик уз његово уво, заголицала га свежим, младим дахом и рекла у правом тренутку две-три речи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— жена се осврте унаоколо, али у соби никога није било. — Ја сам твој син! — рече глас и жена на руци, коју је принела образу, осети неки слабашан терет. Када је боље погледа — виде сузу.