Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Устима ко је пре пола века (а жедно их разјапио) принео лонче млека сад га до дна искапио! Ко је пре столећа избрисо Сим... сад стиже и ...еун да избрише.
Теодосије - ЖИТИЈА
је свети у светињу над светињама сам ушао и када је свету божаствену службу за свога оца с вапајем крепко и са сузама принео, Бог, „богат у милости и многи у милосрђима“, готов да испуни молбе слугу својих који са вером моле у њега и који им
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Био је тамо један велики сто постављен за дванаест. Баш су ручали кад смо ушли. - Ти си луд! - Атаман је принео шаку к челу, придигао се, и звизнуо тако да је онај уланерски официр морао поскочити у гробу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На томе се и прође. Почесмо да једемо. Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три... Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А оно што треба на вратима давати за неке, што је принео неко достојно за нечији помен, као што је уговорио у манастиру, пошто је оставио или оставља за њихов помен,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
) Чекам ја ефекат и таман принео чашу с вином да се прикупим за нову причу, кад ме она свом снагом лупи по руци: „Пропалицо, вели, зар те није стид да
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
После малог оклевања понудио ми је да седнем, а онда ми је, као да је нешто ново смислио, принео столицу. Разговарали смо на енглеском јер ја нисам знао мађарски, а он није волео да говори српски.
После малог оклевања понудио ми је да седнем, а онда ми је, као да је нешто ново смислио, принео столицу. Разговарали смо на енглеском јер ја нисам знао мађарски, а он није волео да говори српски.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Духнем на њега... Он застаде, одупирући се чврсто ножицама. Било ми га је тада жао. Принео сам руку земљи и он хитро пође. Тада ми паде на памет, шта би радили Бугари да ухвате мене. Убили би ме сигурно.
Фиу! Фиу! Ах, само да их видим. Гр-у! Још их нема... Ду-ду-ду-ду!... Неко трчи пољаном. Принео сам слушалицу устима. Али још не! Не!... Ено га и други. Фиу! — баш поред главе. И десно се наши повлаче... Као сенке.
— Зар вам ја нисам дала доказ своје љубави?... Шта желите још од мене? Узео сам њену руку и принео својим устима. Зубима сам обухватио белу, нежну кожу и стезао лагано, све јаче, не би ли физички бол скренуо ток њених
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Овај део писма био је доста изгужван и на њему су се видели неки тамни отисци. Принео сам писмо фењеру и тада ми се учинило као да видим трагове крви. Рука ми задрхта.