Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Чудно је, али то се и десило када сам 19 14. године био први позван у Принстон да одржим предавање о аустријском ултиматуму Србији.
Овај сан подсетио ме је да је моје обећање пажљиво убележено у мојој подсвести. Принстон није био налик ни на једно место које сам до тада видео.
Сава у дванаестом веку. Видео сам слике тих зграда у којима су калуђери живели у самоћи и учењу. Помишљао сам да је Принстон, са својим зградама у облику манастира, једно такво место, где се младим људима пружа прилика да уче и постану људи од
уз свесрдну помоћ Билхарца, савладао највећи део градива из грчког и латинског језика у својим припремама за упис на Принстон - или, како сам говорио, у Насау Хол. Моја приврженост Принстону полако се гасила и окретала према Колумбији.
У ово ме је још више уверило и настојање младића са Аделфи академије да ме привуку у Јејл или Принстон где су намеравали да пређу. Све ово ме је јако охрабрило и умањило мој страх због ”друштвене неуглађености”.
један од разлога који су ми износили моји пријатељи у Аделфи академији, када су покушавали да ме убеде да пређем на Принстон или Јејл.
Ово и објашњава зашто ми је први поглед на Кембриџ оставио много мањи утисак од првог погледа на Принстон, где сам пре осам година испред Насау Хола са великим уживањем јео своју векну хлеба испод бреста. Писац Ф.
Ово и објашњава зашто ми је први поглед на Кембриџ оставио много мањи утисак од првог погледа на Принстон, где сам пре осам година испред Насау Хола са великим уживањем јео своју векну хлеба испод бреста. Писац Ф.
Ускоро после 1842. године, Џозеф Хенри је напустио свој професорски положај на Принстон колеџу и рекао збогом својој лабораторији где је начинио неколико сјајних открића и где је 1832.
године. Тада је он био при крају својих студија у Принстон колеџу. У Принстону сам величао српски идеализам који сам донео собом у Америку када сам се искрцао у Касл Гардену