Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Одговорио сам му да би ми више пријао српски сир. Он се насмејао и рекао да су Србија и српски сир непознати у Принстону. Одговорио сам му да ће можда једног дана у Принстону чути о Србији. Чудно је, али то се и десило када сам 19 14.
Он се насмејао и рекао да су Србија и српски сир непознати у Принстону. Одговорио сам му да ће можда једног дана у Принстону чути о Србији. Чудно је, али то се и десило када сам 19 14.
му казао да сам у Америку дошао да стекнем знање, топло ми пожеле да ме једног дана види као студента универзитета у Принстону. Принстонски студент!
У њему сам је храбрио говорећи како ћу јој једног дана писати и потписати се - ”студент у Принстону”. Треба да додам још и то да је мој добар пријатељ Хенри Осборн, чувени научник, тада већ био на другој години
још и то да је мој добар пријатељ Хенри Осборн, чувени научник, тада већ био на другој години студија Универзитета у Принстону. Он је тада вероватно много личио на оног симпатичног младића који ми је показао пут до станице.
су ми стално одјекивале речи оног симпатичног младића да ће ме можда једног дана срести као студента на Универзитету у Принстону. Тада ми је то изгледало као нека шала, скоро ругање.
Али преда мном је искрсавао читав низ препрека да ија постанем студент у Принстону, у дому лепо одгојене америчке младежи.
Што се воз више ближио Њујорку, све мање сам желео да се нађем у њему. Између Насау Хола (Универзитет у Принстону) и Бауериа постојао је огроман јаз. Зато ја пронађох средину и упутих се Кристијану у Вест стрит улицу.
на Џејн, а моја машта крене према оним мојим сновима које сам први пут уснио под оним брестом испред Насао хола у Принстону. Творница у Кортланд улици била је у неку руку колеџ а Џим њен катихета.
дружим са једним тако ученим човеком као што је он и да је моје мишљење да би требало да је професор у Насао Холу, у Принстону. Он одби ту част, али се понуди да мене припреми и ја ту понуду прихватих.
У томе сам ја био једини изузетак. Онда смо почели са радом који он назва припремом за универзитет у Принстону. За непун месец дана ја сам већ знао напамет “Декларацију независности”, Амерички устав и Линколнов говор у Гетисбургу.
Моја приврженост Принстону полако се гасила и окретала према Колумбији. Колумбија се тада налазила на простору између Медисон и Парк авеније и