Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је угледао полк на утрини, чим су кола изишла под сводом капије принца Евгенија Савојскога. И све док није стигао до параде, није више ником дао мира.
На домету топа, од капије принца Евгенија од Савоје, био је југозападни форпост, једно мало утврђење, према пристаништу дереглија, које су одатле, до
Лака, црна, путничка кола Гарсулијева изишла су, после свега тога, кроз капију принца Евгенија Савојскога, па су, затим, нестала, са ситном игром коњских ногу, и пратећим кирасирима, чије је оружје
Варош као варош. Зграда као зграда. Цела му је Аустрија личила на касарну принца Александра, у Белграду, која је имала 360 прозора. Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога.
Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога. Личила на сахат‑кулу у Белграду – који су Немци држали више од двадесет година.
која га пита, са којом разговара, у сну, као да је пред царским официрима, са нојевим пером на шеширима, у касарни принца Александра, у Белграду, кроз коју је ушао у војску, Павле се, љутито, продера: Родио сам се на Микољдан године 1715.
Јес! Јес! Његова црна, лака, путничка кола, неће изићи из Темишвара, него ће остати ту, вечно, у капији принца Евгенија, који је био сербска мајка.
Екипаж је прошао и поред осунчаног Грабена и провозао се, у сенкама, поред дворца грофа Хараха и поред дворца грофа и принца Лобковица. Павле је знао да ту, негде, заседа и Гарсули.
враћајући се у Темишвар, при крају августа године 1752, био је задржан, код форпоста, на хиљаду, две корака од капије принца Евгенија Савојског. Његов, росијски, пашпорт, изазвао је чуђење.
– причао је после Павле – да је Текелија превео, код Сенте, кроз баруштине на Тиси, ноћу, по звездама, све трупе принца Евгенија Савојског, и омогућио победу, а никад му ни хвала нису рекли. Ено сад Текелије у Росији.
Зна ли, каже, Јоана Текелију? Је ли чуо за Јоана Текелију? Није? Чуо је, свакако, за великог дуктора војски, принца Еугена Савојскога? Зна га цела Европа! Чуо је, сигурно, да је то човек, који је спасао Европу од Турака! Спасао Беч!
Освануо је у леђа Турака. Победа принца Евгенија била је потпуна. Цео свет слави сада великога ђенерала, принца, бога рата, идола Европе, а нико не помиње,
Црњански, Милош - Сеобе 1
и Гроцке, па чак и оних што су, пре скоро тридесет година, секли Турке, код Варадина, и Темишвара, под заставом принца Евгенија Савојског.
Никад му није одговарао одмах. Још док му је брат био на служби код принца Александра Виртембершког, у Београду, био је навикао да га спасава дугова, затвора, после туча, и рана и болести,
Затим и то, да је њенога мужа волела жена принца Виртемберга, који је становао ено у оној великој згради, у Београду, где је сад Паша.
Та служба, уосталом, није била лака. То је била, често, лична служба уз Принца, чак и по спаваћим одајама и по мењачницама Грка и Јевреја, који, сви заједно, нису могли да му најаме, колико му је
Тако је Вук Исакович, најмлађи у пуку, надобудни син најбољег трговца Принца Виртембершкога, за неколико месеци преболео ћутке све: и самоћу под њеном ложницом, слушајући њен ход, и пробдивене
Међутим је стизао пуку улак за улаком, носећи поздраве и позиве од Принца и Принцезе Матере, који су им путовали у сусрет.
Објашњавајући речи младога Принца, дворјани покушаше, по наредби, да им растумаче посебан, незгодан положај Виртемберга, у целом том ратном
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
дете се пореди и са „златним тићом“, што је такође типична и кључна метафора која сугерише да је беба у колевци попут принца.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Последњи пут је виђен како савија окуку изнад тријумфалне капије Принца Еугена Савојског и замиче према Ади Хуји. Кад у априлу грми, народ из тог краја и данас говори да то »Дуле Калпиш
Позориште — то је лекција против телевизије која заглупљује децу. Љиљана стегнутих прстију навија за Срећног принца, кога булумента протува затвара у буре и хоће да баци у море.
Педерчина матора, мисли са бесом — у тим годинама изиграва принца! Али рингишпил и стрелиште брзо бришу Љиљанине сузе.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
на две неједнаке гомиле, па у једну гомилу метнемо свих осам, а у другу само једно дете — Марјана, или »мајкиног принца«, како би га газда Радисав обично звао кад би га био — онда можемо слободно рећи да му је овај један у овој гомили
— виче из кујне домаћица. — Дај, какво је да је! Знам ја твоје ујдурме!.. Опет због оног »твог принца« што се задоцнио. — Није, бога ми!... — Дај амо кад ти кажем — осече се домаћин.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Стално, бре, пишу да су краљеви били обичне барабе, а лепо се сећам принца Пола — каже — како ми је само пољубио руку на балу „Кола српских сестара“ 1923, на шта ја направих реверанс и, на
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Први је имао католичке тенденције и расправљао о уставу Србије и крунисању Петра И, а доносио и карикатуру принца Ђорђа како абдицира. Како Јапанци, у рату, деле цигарете рањеним Русима.
Атентатор је имао чудно име. Састављено од имена принца и архангела. Европа и сад још слави убице атинског тиранина, Пизистрата, Хармодија и Аристогејтона, у својим школским
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: Има да терамо и до војводе Путника, и до ђенералштаба, и до министра војног, и до регента, принца-наследника, па и до самог краља, ако треба! Да и не помињем команду Прве армије!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и цесарица предивна летња обиталишта и у њему лавиринтовидне неисказане красоте башче и рајеви; Белведере, бесмертнога принца Евгенија дворови и сади, све је то било мени отворено.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« и ућута. Дуго и мрачно ћутао је Ферфелин, следила га Ферфелинка и три принца Ферфелина. Шта сада? Мрачнији од олује, лупи се у чело Ферфелин.
Принц ни да погледа коња. Само замагљених очију зури у даљину, а на лицу му цвета туга. Шта сада? Како да од принца одагнају досаду? Како да га излече од његове страшне туге? Већали дворски мудраци.
Али узалуд су доводили лепотице. — Није та! — одмахује принц руком. Ни ова! Колико је само принцеза прошло крој принца, па ништа! — Можда принц тражи девојку са Месеца? А можда за принца нема принцезе?
Ни ова! Колико је само принцеза прошло крој принца, па ништа! — Можда принц тражи девојку са Месеца? А можда за принца нема принцезе? — пронесе се глас по 3емљи Бисерних Чапљи.
Није му успело да чује шта, јер је тог трена у воћњак ушао очев изасланик. — Гле нашег принца! — узвикну дворанин. — Опколите воћњак, војници! Стари цар једва још дише. Неко мора владати царством!
Он одлучно пође ка принцу, али у истом часу црвена жаба на принчевом длану поче да расте и да се пење увис подижући и принца. Док би птица крилом махнула, нестаде их. Више их нико није видео.
Некима он невероватно личи на принца из Земље Бисерних Чапљи, али тешко је рећи било шта поуздано: принц се никада није осмехнуо, а овом осмех не силази са
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се да је, у првој половини XВИИИ века, кад су Аустријанци завладали Београдом, Пиринчана постала станиште аустријског принца. Отуда се после име Пиринч-хан тумачило као Принчев хан.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Почетком осамнаестог века наш народ је под врховним заповедништвом принца Евгенија Савојског помогао да се Турци протерају преко Дунава.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Наиме, када је Славонско-подунавски пук приспео у кнежевину Виртемберг, за официре је приређен пријем на двору принца Евгенија и његове мајке принцезе, удовице Александра Виртембершког, код кога је у Београду млади Вук Исакович био у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Још даље у временској позадини назирем војске Лаудонове, Принца Евгенија, Максимилијана Баварског, Сибињанин Јанка, јаничаре Ћуприлића, Сулејмана, Аваре, Херуле, Источне и Западне
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не треба мени твоје царство! И, имам ја свога принца... — загрли Принцеза дечака, а тигар слеже раменима. На љубав никога не можеш натерати, ничим је не можеш изнудити...