Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) пређе нам и Петар Новаковић Чардаклија, аустријски ритмајстор, кога је жена била је у Будиму код руске принцезе, која је била за палатином.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
и док на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца, отварало се и срце мале принцезе. Зато су те ноћи биле тако пуне туге и топлоте.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! Та имате л’ ви очи?!... Та ви’те само: лице и персона и штелунг к’о у какве принцезе, — а гледајте само какав је лајб у ове хаљине! А а а!
Црњански, Милош - Сеобе 2
У то доба за децу, која су се родила при пуном Месецу, веровало се да ће бити, или славни ђенерали, или принцезе – или луде. Те недеље, Исаковичима је било наређено да рано ујутру буду у штапсквартери Витковича.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
СВОМ ЧЕДУ ТЕПА 17 ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈА 18 ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ НИ ПЕТ ПАРА Свет је постао без везе, све принчеви и принцезе. Ни пет пара се не даје за нас сироте аждаје. од акрепа нема ништа, Ни посла за чудовишта.
Мало, мало, па на некој стени аждаја стане и почне да шени. Вероватно знајућ’ шта најволи ала госпођа јој баца принцезе у зјала. ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ Мајке из Ливна нису знале: шта против деце неваљале?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Међутим је стизао пуку улак за улаком, носећи поздраве и позиве од Принца и Принцезе Матере, који су им путовали у сусрет.
погледом Исаковича и пратили га свуд, куда се по дворани кретао, газећи пажљиво за огромним шепутима и превезима Принцезе Матере. Знали су да су чувени са своје мушке снаге и били су охоли што и ту славу проносе по немачкој царевини.
и цео Дунавски полк, на двору Александра Виртембершког, па су сад чекали, као на неко чудо, да виде: је ли остао код Принцезе незабораван? Било им је жао да се у тим надама преваре.
У ствари, Вук Исакович клонио се и сам Принцезе Матере, мада га ни она није тражила. Клонио се да јој не мора гледати у лице и да јој не мора стати близу.
Сањао је да удаје кћер, што имађаше дивни лик и стас Принцезе Александра Виртембершкога, али из онога доба када беше млада и не оваква какву је виде недавно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) или принцезе успева да реши овај задатак и тако, најзад, дође до цареве кћери и блага. Малом детету је лако да се идентификује са
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У ЛУКИЋЕВОЈ ПОЕЗИЈИ 91 ДОКОЛИЦЕ ДУШАНА РАДОВИЋА 97 ОПРОШТАЈ ОД ДУШАНА РАДОВИЋА 112 ХИЉАДУ ЉУБАВИ ЈЕДНЕ ПРИНЦЕЗЕ 115 РИМЕ ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА 118 ЕРИЋЕВА ГРУЖА 123 РОБИНСОН 126 ОНО ШТО НИКАД ЗАБОРАВИТИ НЕЋУ 129 ПИСМО
Париз, 22. септембра 1984. ХИЉАДУ ЉУБАВИ ЈЕДНЕ ПРИНЦЕЗЕ (Александар Поповић: Гардијски потпоручник Рибанац) Ове јесени, кад нисмо богзна шта очекивали од издавача, долази,
Две уображене, размажене, танкоћутне принцезе, Виолета и Маргарета, полазе на игранку свог живота и пут их, наравно, води кроз мрачну шуму.
Пошто су се нагутале узбудљивих романа, Поповићеве принцезе јуришају у будућност, спремне на највећа узбуђења и одрицања, на радост и на разочарање, на све, осим на живот.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Помоћи! У ваздуху се цариници бију, принцезе ромејске стукну, неће да се венчају с нама, сине, не гини, прошло је време јунаштву, почињу позни часи, погледај
Црњански, Милош - Лирика Итаке
зна докле бих био посматрао, тако, позадину рата, да није дошло до овога што се тада звало: посета са највишег места. Принцезе, ерцхерцози, цар, кад би правили посету болницама, имали су да виде, као у селима Потјомкина, само рањенике са
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једва би га птица прелетела. Такав је био тај зид! Цар, царица и три принцезе Пелетинке поцупкивале су од среће. Како и не би?
Још мање да изађе! — Шта се то тамо збива? — мучила је радозналост Пелетина, Пелетинку и три принцезе Пелетинке, али ниједан ухода није успео ништа да сазна. — Можда би Црноглавка могла у извидницу?
Сироте принцезе! Поданици су их у потаји звали Кнедлице, царицу Кнедла, а цара Њушкало! Али то до царских ушију није допирало.
Кнедлице су жвакале, али паде одлука да цар Пелетин мора имати огртач раскошнији од Ферфелиновог, а принцезе папучице везене не само бисером већ и другим драгим камењем. Али шта са улицама? Шта са зеленим плочама?
Лежале су смотане баш као кнедлице. Сироте, мале принцезе! Такмичење је заиста било узбудљиво, а такмичари храбри. Требало је то пљескањем прославити.
Можда би и без златне птице могли да нађу три дебељушкасте принцезе и буду срећни? На сироте Кнедлице нису смели ни да помисле. Ко би се женио кћерима непријатеља?
— уздахну цар Ферфелин, шмркну царица, а принчеве ухвати грозница. Још јача грозница затресе принцезе кад цар Пелетин рече: — Који ме је ђаво терао да тражим Земљу Ветрова?
Колико је само принцеза прошло крој принца, па ништа! — Можда принц тражи девојку са Месеца? А можда за принца нема принцезе? — пронесе се глас по 3емљи Бисерних Чапљи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
и док на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца, отварало се и срце мале принцезе. Зато су те ноћи биле тако пуне туге и топлоте.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пук приспео у кнежевину Виртемберг, за официре је приређен пријем на двору принца Евгенија и његове мајке принцезе, удовице Александра Виртембершког, код кога је у Београду млади Вук Исакович био у личној служби.
није, као контрастна подлога, у Исаковичевом сећању евоцирано оно што се тридесет година раније збило између њега и принцезе.
Исакович се, док је био у личној служби њеног мужа, толико био занео лепотом младе принцезе да је то она морала приметити.
читалац цео овај еротски догађај могао непосредно перципирати, као што је то био случај са сценом између младог Вука и принцезе на прозору београдске тврђаве, он га мора у уобразиљи најпре сам склопити, враћајући појединости које су расејане
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дуго и збуњено стајала је на једном месту. Онда полете као стрела. — Реци ми како да дођем до принцезе? Али, риба је ћутала, а и ветар се око куле утишао. Шта сада? Дечак пређе руком преко чела. Ах, да!
Да има сестру, сестрица би му свој златни појас дала. Помоћу њега он би се спустио низ кулу. Некако би дошао до принцезе. Како је страшна камена шума, кад ка њој погледаш из своје куле ка теби понори зевну.
— То сам те ја будила! — осмехну се Принцеза и попи чашу млека, а дечак помисли: »Гле, зар и принцезе пију млеко?« — Како си знала за мене? — Ветрови су ми рекли?
— Нацртај Месечеву долину! Нацртај брод који ће нас однети до ње... — рече дечак, а под прстима Принцезе поче да оживљава брод, да расте.
Запамтите: никад се не зна! — рече шешир украшен пауновим пером. — Већ сутра се могу наћи на глави неке принцезе. Погледајте како блистам! — истури шеширић погледима радозналаца своје зелено перо, али се сети где је и ућута.
Знаш ли икога направљеног по жељи једне принцезе? Ој, како се узбуђивао сат спомињући Принцезу! Како грозничаво, помицао казаљке!
— загњурила је младићу лице у раме, па отрчала да почисти двориште пре него што се укућани пробуде... — Принцезе не чисте двориште! — метла се љутито повуче у угао, изјављујући да је измишљотине сата с клатном не занимају.
Пегла је упорно захтевала наставак приче, и сат је неуморно говорио. Звонио је у његовој причи нежни девојачки смех Принцезе, па смех кћери њене кћери, док бакрач гневно не узвикну: — А мушкарци? Зар у тој кући није било мушкараца?