Теодосије - ЖИТИЈА
грлећи га и љубећи његову свету главу говораше: — Да, господару мој, да, срце моје, и ја сам ради овога све оставио и прионуо за те јединога. Шта ћу Ти дати што си ме отргао од сујетнога света, и тако за душу моју болујеш и трудиш се?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А мио ми бјеше како га видјех; нешто ми га крв дава. А и он, сиромах, душом бјеше прионуо уза нас, одмах с почетка, но зазор му бјеше, шта ли, да остане, те наваљиваше ’водите ме к Владици!
Он, „човјек из свијета“, разумије се да је снажно прионуо уза њу дјевојку, из „сирове природе“. А он још имаде при себи највећу врлину за Црногорку: јунаштво.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Поуздано као кратак штап у дубокој води. Прав као уже у врећи. Приличи му кô крмачи бисер о врату. Прионуо (на посао) ко чичак за јаје. Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу.
Ћипико, Иво - Пауци
И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. — Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла?