Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Преморен. И таман да заспим... — А оно јуриш!... — Још нешто горе... Осетио сам смрад. Али гадан. Оном до мене „приоћало се“. Трпео, грешник, док сам био будан. Кад сам легао, он поМисли да сам заспао, па сад може. Да изиђе, погинуће...