Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
из велике воде Калаџијнске«, Вук, Пјесме, 1, 7, 154; »јовове ј.« Красић, Прип., 2, 20; »јошеве ј.«, СЕЗ, 41, 1927, 213; »са врбе ј.«, ібид., 492, упор. и стр. 79 и 119; БВ, 9, 1894, 138.
, ѕ. в. јабучица; А. Николић, Срп. нар. прип., стр. 186; СЕЗ, 13, 348; ЗНЖОЈС, 19, 195). Постоји и једна врста ј. која се зове адамчица. и она је постала од ј.
и 16, 1901, 364; Вук, Посл., 2187), и са врбе (неверна жена тражи да јој човек донесе, прип., СЕЗ, 41, 1927, 492, № 22). ЈАВОР И КЛЕН Ахорн (ацер пѕеудоплатануѕ и ацер платаноідеѕ).
М. Љуб., Прип., 207). Против вампира носе се увек собом по три т. бодљике (ЗНЖОЈС, 23, 186), и забада се трње под кућни праг (Ст. М.
Против вампира носе се увек собом по три т. бодљике (ЗНЖОЈС, 23, 186), и забада се трње под кућни праг (Ст. М. Љуб., Прип., 205). Хаљине у којима је неко издахнуо баце се изван села, на какво трње, »да ту иструну« (ЖСС, 340).
се врх њега, како нам у приповетки Проклети кам каже Стјепан Митров Љубиша, »ред плоча, гомила камења и навиле драча« (Прип., 202; упор. и Даничић, Посл.